Nazad na sadržaj
Ukratko, teorija separacije – individuacije uključuje stvarnu majku i novorođenče, kao i koncepte internalizacije i unutrašnje reprezentacije. Teorija Malerove povezuje analitički informisano posmatranje sa intrapsihičkim razvojnim transformacijama: „Intrapsihičke promene mogu da uključuju promenu u Ego granicama, diferencijaciju self i objektnih reprezentacija, koheziju ili spliting ovih reprezentacija i dostizanje konstantnosti self objekta. Oba dijadna partnera treba da se uzmu u obzir” (Blum, 2004b, str. 551). U predloženoj savremenoj modifikaciji i reformulaciji, Blum (2004b) vrši integraciju nalaza kasnijih razvojnih istraživanja (Stern, 1985; Pajn, 1986; Bergman, 1999; Gergelji – Gergely , 2000; Fonađi, 2000). Njegova modifikacija uključuje simbiotsku fazu kao i separaciju – individuaciju, sa posebnom pažnjom na diferencijaciji i zbližavanju. On naglašava da kod novorođenčeta „diferencijacija prethodi nastanku intrapsihičkog selfa i objektne reprezentacije” (Blum, 2004b, str. 541) i da je ono unapred adaptirano za „recipročnu komunikaciju, interakciju i regulaciju koja počinje sa inicijalnim negovanjem i prelazi u dijalog prepun povratnih sprega…” (str. 541). Tokom zbližavanja, istaknuta je ključna uloga jezika (Blum, 2003). Mada je trenutno marginalizovan, zbog teorije privrženosti i drugih teorija objektnih odnosa, koncept separacije – individuacije Margaret Maler predstavlja važan doprinos razumevanju preedipalnog perioda razvoja. (Vidi takođe poglavlje EGO PSIHOLOGIJA) V. Ac. Erikson Doprinosi Erika Eriksona (1950, 1956, 1968) proučavanju ranih objektnih odnosa i njihovih uticaja na razvoj Ego struktura, takođe čine most između strukturalne teorije Ego psihologije iz 1950-ih godina i kliničke studije o nestalnostima objektnih odnosa. Erikson je postulirao sukcesivni proces introjekcije, identifikacije i Ego identiteta, koji je izučavan u nekim od uticajnih struja sadašnje severnoameričke škole objektnih odnosa (Kernberg, 1977), mada ne bez modifikacija. Erikson nije napravio diferencijaciju između organizacija reprezentacija selfa i objekata. E. Jakobson (1964) je bila ta koja je bitno razjasnila diferencijaciju između reprezentacija selfa i objekata ranih introjekcija i razvoj ovih struktura. V. Ad. Jakobson Poput M. Maler, Edit Jakobson (1964) je uspela da pomiri Frojdovo naglašavanje urođenog sa isticanjem okruženja razvojnih teoretičara, predloživši njihove međusobne, trajne uticaje tokom razvoja. Ona je opisala razvoj Ega i Superega zajedno sa reprezentacijama selfa i objekata, stavivši najveći akcenat na ulogu afekta. Njeni doprinosi su bili ključni kod uvođenja konceptualizacije „slika”, ili reprezentacija selfa i drugog kao ključnih odrednica psihičkog funkcionisanja (Fonađi, 2001). E. Jakobson je smatrala da beba stiče reprezentacije selfa i objekata sa dobrim (nežnim) ili lošim (agresivnim) valencijama u zavisnosti od iskustava zadovoljenja ili osujećenja sa majkom.
466
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online