Nazad na sadržaj
poslednje vreme, da sam u tome uspela” (str. 117). Kada je Frojd ponudio svoje interpretacije, Lusi R. je bila u stanju da ih prihvati kao razumna objašnjenja unutrašnjeg konflikta i da razdvoji fantaziju ili ispunjenje želje od spoljašnje stvarnosti. „Treći model” opisuje jedno veoma različito stanje stvari u predistoriji pojedinca, pre nego što njegov psihički aparat dostigne sofisticiranost frojdijanskog uma, kao što je opisano u Tumačenju snova (Frojd, 1900). Prema trećem modelu, um nije uvek sposoban da funkcioniše u sopstvenom krugu reprezentacija i da ih procenjuje kao takve. Kao prvo, on zavisi od nebenmensch-a (Frojd, (1950 [1895]), drugog koji je u neposrednoj blizini, kako bi se postarao da ne dođe do preplavljenosti psihe unutrašnjim i spoljašnjim ekscitacijama, i pored toga zavisi od pouzdanosti, sanjarenja i umerenog odgovora staratelja kako bi postepeno naučio da razlikuje fantaziju od realnosti. Starateljeva modulacija stimulacije, koja preuzima funkciju barijere stimulansa, omogućava bebi da konačno prepozna libidinalne i agresivne impulse kao netraumatske delove sebe. Tako treći model opisuje vreme u životu svakog pojedinca pre razvoja druga dva. Treći model je teorijski otkriven poslednji, ali opisuje situaciju koja je prva u životu pojedinca. Čovek vuk (Frojd, 1918) otkriva potpuno različitu vrstu psihičkog funkcionisanja u odnosu na subjektivne senzacije „zagorelog pudinga” Lusi R. Kod halucinacije gubitka prsta, Čovek vuk ne prepoznaje impuls kao svoj sopstveni i projektuje ga izvan sebe. Njegova halucinacija nije opisana kao „subjektivna”. Epizoda psihoze koja je usledila nakon toga pokazuje da on nije dostigao „neurotski” jednoosobni nivo funkcionisanja. Frojdova interpretacija u svetlu kastracione anksioznosti, kojom povezuje odsecanje prsta sa sečenjem drveta, nije imala uticaja: Čovek vuk nije dostigao nivo psihičkog aparata koji može da shvati bogatstvo prenošenja metafore kada se govori o nagonu. Sa stanovišta nesvesnog subjekta, za osobe u neurotsko-normalnom spektru može da se kaže da imaju „unutrašnji” život, dok granične i psihotične osobe ni svoje nagone ni svoje fantazije ne doživljaju kao „unutrašnje” (mada iz ugla nestručne osobe oni dolaze iznutra). Da bismo se pomerili od primarnog procesa mišljenja gde se želje percipiraju kao ispunjene do momenta u kojem se želje mogu iskusiti u prelaznom prostoru istine i neistine, potrebna je intervencija dovoljno dobrog roditelja kao privremene proteze i kontejnera. U ovom modelu, svako ljudsko biće započinje život u situaciji psihičke obrade dve osobe/dvopersonalne/dvoosobne psihičke obrade u kojoj su beba i okruženje operativna celina, i tek se tokom vremena uz značajan (obično nesvestan) psihički rad sa obe strane uspostavlja relativna jednoosobna intrapsihička autonomija. Ovo drugo se shvata kao idealan univerzalan razvoj koji ne dostignu sve osobe, obično zbog manjkavosti u primarnom susretu dve osobe. Za ove retrospektivno nazvane mislioce „trećeg modela”, jednoosobni um je dostignuće, i to nestalno dostignuće koje može biti izgubljeno pod uticajem unutrašnjeg ili spoljašnjeg stresa.
478
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online