Nazad na sadržaj
(1962a,1962b) je govorio o „sanjarenju”, Grin (2003/2005) je predlagao „puštanje reprezentacije u rad”, Olanjije (1977) je isticala pravo na sopstvene tajne misli, Rid (2008a, 2008b, 2010, 2015) je govorio o pristupu prelaznosti i „tercijarnim” psihičkim procesima, Rusijon (1991; Kazoni i saradnici, 2009; Daust – Daoust , 2003) o „prilagodljivom mediju”, a Levald (1960, 1970, 1971, 1972) o „posredujućim” i „integrišućim interakcijama” roditelja i analitičara. U ovim radovima je očigledan još jedan korelat koji se izgleda podudara sa pravcem mnogih drugih psihoanalitičkih orijentacija, i sa kojim bi sam Frojd bio saglasan, to jest zaključak da su mentalno zdravlje i otpornost povezani sa optimalnom fluidnošću između intrapsihičkih struktura kao i sa relativnom identifikacionom slobodom u odnosima. (Vidi takođe poglavlja NESVESNO, INTERSUBJEKTIVNOST)
V. LATINOAMERIČKI DOPRINOS
Konceptualizacije koje se odnose na teorije objektnih odnosa u Latinskoj Americi, naročito u Argentini, povezane su sa klajnijanskom teorijom i njenim razvojima uglavnom kod Biona, Melcera i Vinikota. Rana genealogija teorije Melanije Klajn nastala je iz njene psihoanalize dečje igre. M. Klajn je primetila da dečija igra personifikuje detetova osećanja i misli. Igračke su predstavljale ljude, situacije, osećanja mržnje, proganjajuće neprijatelje, ljubavne želje, divlje teorije seksualnosti, telesne implozije itd. Za dete, igra nije bila samo način da kontroliše ono što se u početku mora činiti nedokučivim i opasnim. Same igračke su tretirane kao da imaju osećanja: one su živele, brinule, umirale i pokušavale da unište. U ovom smislu, objekti mogu da se definišu kao izmaštana shvatanja spoljašnjeg sveta. Interni objekti nisu „reprezentacije”, kao što bi mogli biti u memorijama ili u svesnim fantazijama (sanjarenjima). Objekti se doživljavaju kao da čine suštinu tela i uma” (Hinšelvud, 1991, str. 71–72). Koncept „unutrašnjih objekata” shvata se u kontekstu ukupnosti klajnijanske metapsihologije, u interakciji sa drugim glavnim hipotezama, kao što su: postojanje nagona života i smrti, teorija ranog mentalnog funkcionisanja koja postulira postojanje Ega koji može da uoči anksioznost, razvoj Ega primitivnih odbrambenih mehanizama, hipoteza o nesvesnim fantazijama i teorija o paranoidno-shizoidnoj i depresivnoj poziciji.(Bjankedi – Bianchedi , 1984). Rad tuge direktno vodi do izgradnje unutrašnjeg sveta u depresivnoj poziciji i kroz nju. Stanjem spoljašnjih odnosa upravlja stanje unutrašnjih odnosa. M. Klajn naglašava konkretan i čak fizički karakter iskustava koja se odnose na ovaj unutrašnji svet. Teorija unutrašnjeg sveta organizuje
483
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online