Nazad na sadržaj
* Još jedna vrsta ima oblik smenjivanja projekcija psihotičnih anksioznosti. * Kada je u dualni odnos uključen zreliji i integrisaniji deo ličnosti, emocionalna veza između para biće čvršća i pozitivnija, uz očuvanje autonomije svakog člana. „ Triangularna veza ”: autori prave razliku između triangularnog odnosa zasnovanog na istovremenom odnosu sa dva delimična objekta i odnosa uključenog u Edipov konflikt kojeg karakterišu ljubav, ljubomora i rivalstvo sa celim objektima, seksualno diferenciranim i autonomnim objektima. Bilo idealizovani bilo proganjajući objekat projektuje se u transfer, dok se drugi projektuje na spoljašnju figuru. U drugim prilikama ta dva objekta – proganjajući i idealizovan – mogu da se projektuju na različite aspekte analitičara. (Vidi takođe poglavlja ODIGRAVANJE, KONTRATRANSFER) VI. Ac. Madlen i Vili Baranže: analitička situacija kao dinamsko polje Baranžeovi (1961–1962) shvataju analitičku situaciju kao dvopersonalno polje. Analitička situacija je par – polje strukturirano na osnovu neke nesvesne fantazije, koja ne pripada samo analizandu, već obema stranama. U ovom smislu teorija dinamskog polja može da se smatra doprinosom teoriji objektnih odnosa, kao što je izraženo u analitičkoj situaciji. Zadatak se sastoji ne samo u razumevanju osnovne fantazije analizanda, nego i u pronalaženju pristupa nečemu što je izgrađeno u odnosu para. Ova nesvesna dvopersonalna fantazija, objekat analitičareve interpretacije, je struktura sačinjena od međusobnog delovanja procesa projektivne i introjektivne identifikacije, i kontraidentifikacije, koje sa svojim ograničenjima, funkcijama i karakteristikama deluju na različite načine u analizandu i u analitičaru. Baranžeovi ovde integrišu teorije geštalta sa konceptom nesvesne fantazije Suzan Ajzaks, dva modaliteta identifikacije (projektivna i introjektivna) Melanije Klajn i Grinbergovom teorijom projektivne kontraidentifikacije. VI. Ad. Elizabet Tabak de Bjankedi: od objekata do veza: otkrivanje povezanosti Tabak de Bjankedi (1995) naglašava značaj veze i funkcija povezivanja ili spajanja u Bionovom radu jer, u osnovi, pokazuju brojne aspekte povezanosti. Tabak de Bjankedi ukazuje na to da je, iako su Ferbern, Balint, Vinikot i Klajn isticali značaj objekata (unutrašnjih i spoljašnjih, delimičnih i celih itd.), Bion taj koji posvećuje posebnu pažnju odnosu, više nego objektima, koristeći koncept veze. Ona smatra da je njegova ideja veze ili funkcije koja povezuje dva objekta (dva ljudska uma) jedan od Bionovih najznačajnijih doprinosa analitičkom načinu razmišljanja, shvatanja i rada.
486
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online