Nazad na sadržaj
Strukturirajuće emocionalno iskustvo koje je nastalo između subjekta i objekta, u oba smera odnosa, ne može se više ostaviti po strani. Sa svoje strane, Raul Hartke (2005) je razradio mešoviti model teorije objektnih odnosa i psihoanalitičke intersubjektivnosti, ukorenjen u doprinosima Biona i Baranžeovih sa implikacijama za analitički rad sa traumatizovanim pacijentima. Sledeći Biona, za Hartkea funkcija objekta nije samo da zadovolji ili osujeti nagone subjekta, već i da utiče na genezu i razvoj kapaciteta za mišljenje kod deteta, ili naprotiv, da osujeti, inhibira ili usmeri dete na pogrešan način. On navodi da bi iz bionijanske perspektive, frojdijanski pojam barijere stimulansa ( Reizschutz ), koji se odnosi na zaštitu od potencijalno preplavljujuće stimulacije na nivou nagona, naročito važne za traumatizovane pojedince, odgovarao pojmu unutrašnjeg kontejnirajućeg objekta, koji je posledica introjekcije spoljašnjeg kontejnirajućeg objekta.
VII. ZAKLJUČAK
Teorije i perspektive objektnih odnosa neizmerno su doprinele kako psihoanalitičkoj teoriji tako i kliničkoj praksi. Uticaj seže do svih psihoanalitičkih orijentacija i do svih kontinenata. Sveukupno interesovanje i uvažavanje bogate dinamike najranijih iskustava preverbalnog života, primitivnih i arhaičnih stanja i odbrana, rastuće prepoznavanje savremenog koncepta dvopersonalnog analitičkog procesa, intersubjektivnosti u analitičkom setingu, značaja neinterpretativnih aspekata analitičarevog funkcionisanja i izmenjeno razumevanje kontratransfera, samo su nekolicina od mnoštva primera ovog uticaja. Savremeni trendovi u evropskoj psihoanalizi objektnih odnosa, teorijskoj i kliničkoj, mogu se sagledati – to jest, u istorijskom kontekstu britanske teorije objektnih odnosa – u smislu dve glavne razvojne linije: savremeni klajnijanski razvoj i skoriji doprinosi obrazuju nezavisnu tradiciju u britanskoj školi, kao i šire u Evropi. Savremeni trendovi u klajnijanskoj misli ostaju čvrsto zasnovani na: (I) konceptu „nesvesnih unutrašnjih objekata”, (II) centralnim mehanizmima projekcije – introjekcije, i (III) revidiranoj teoriji nagona, kao glavnim odrednicama motivacije zajedno sa „unutrašnjim objektima”. Sve veći naglasak, u postklajnijanskom razmišljanju, na osciliranju između „paranoidno šizoidne” i „depresivne” pozicije tokom života nastavlja da donosi nove kliničke nalaze. Razvoji se protežu od novih uvida u aspekte urođene zavisti, vrste patološke organizacije i primitivne i psihotične oblike Edipovog kompleksa, do tekućih razvoja u klajnijanskoj tehnici – uključujući dinamiku psihičke promene, prorađivanje u kontratransferu i interpretacije
497
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online