Nazad na sadržaj
Raznolikost definicija transfera koje se pojavljuju u savremenim rečnicima i spisima širom Severne Amerike (Okinklos & Samberg, 2012), Evrope (Laplanš i Pontalis, 1967/1988, Skelton, 2006) i Latinske Amerike (Borenstejn, 2014) slažu se sa različito koncipiranim i različito formulisanim osnovnim tezama: transfer je pacijentov, uglavnom nesvesni, odgovor na analitičara, jer ga oblikuju rana životna iskustva pacijenta, koja mogu uključivati internalizovane predstave o sebi i objektima, na koje utiču susedne traume, strasti, maštarije i konflikti; takođe se može konceptualizovati kao izraz želje za oživljavanjem ili aktuelizacijom intrapsihičnih, višestruko određenih fantazija o objektnim odnosima. Raznolikost formulacija odražava mnoštvo teorijskih konceptualizacija ponavljajućih i interaktivnih aspekata transfera, s obzirom na sadržaj(e), mehanizme i metodologiju kliničkog angažovanja u kontekstu psihoanalitičkog setinga. Ovo poglavlje prvo prati višedimenzionalnu evoluciju koncepta i završava se iznošenjem nekih konvergencija u trenutnoj teorijskoj i kliničkoj pluralnosti na kontinentima.
II. POREKLO KONCEPTA TRANSFERA KOD FROJDA
Istorijski, pojam transfera se razvio u vreme kada se psihoanaliza širila i udaljavala od hipnoze, sugestije i katarzične metode, iako je pitanje psihičke transmisije ostalo, i kasnije će se vratiti, zamišljeno tada iz perspektive telepatije. U svom prevodu Bernhajmove ( Bernheim ) knjige „ De la suggestion et de ses applications à la thérapeutique” (1886) na nemački, Frojd se opredeljuje za termin Übertragung za prevod francuske reči „ transfert ”, koja se koristi u polju hipnoze. Kada je predstavljen u Tumačenju snova (1900), u kontekstu prerušavanja u snovima, transfer se odnosio na pomeranje potisnute želje, pod maskom trivijalne predstave pozajmljene od ostataka „ravnodušnih” dana (1900: 563). Prema tome, transfer se prvo sastoji u pomeranju količine libidinalne energije sa jednog pola katekse na drugi, zbunjujući stvari u procesu, namećući, na primer, razliku između manifestnog i latentnog sadržaja, ali u isti mah signalizirajući kako je, u svim sferama psihičkog života, želja pokretna u svim svojim različitim oblicima i kako je spremna za rekombinovanje. Ova početna hipoteza vraća se, ne više u vidu maskiranja, već sa fokusom na ispunjenje nesvesne želje: bilo da je to ljubavna želja, što je najočitije i prvi put ilustrovao slučaj Ane O. koju je lečio Brojer (Frojd & Brojer, 1895), ili transfer želje za osvetom, kao u slučaju Dore, u kojem Frojd postaje meta povratka razočaranja i mržnje (Frojd, 1905). Suočen sa prekidom lečenja, koji mu nameće Dora, Frojd menja svoje shvatanje fenomena transfera (M. Nejro – M. Neyraut , 1974). Dok, do tada, on to vidi kao ubacivanje reprodukovanih prošlih psihičkih stanja u obliku „kopija”, „ponovnih utisaka” – „transferi” bi proizašli iz neke vrste „sublimacije” koja bi im omogućila da postanu svesni – transfer (sa prelaskom u jedninu)
523
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online