Nazad na sadržaj
i krivice koji se iznova i iznova moraju prorađivati u transferu: „Zapravo je vrlo malo ljudi u životu malog deteta, ali ono ih oseća kao mnoštvo objekata, jer mu se pojavljuju u različitim aspektima.” (Klajn, 1952, str. 436). Klajn tvrdi da je analiza negativnog transfera preduslov za pristup dubljim slojevima uma, iako se pozitivni i negativni transferi uvek kombinuju. M. Klajn naglašava pojam nesvesne fantazije u seansi ovde i sada. Prema Melaniji Klajn, uvek se moraju uzeti u obzir ’stvarni’ događaji u njihovoj interakciji sa pacijentovim fantazmatskim nesvesnim životom. Definicija nesvesne fantazije M. Klajn (i Suzan Ajzaks) bila je u središtu kontroverznih rasprava ranih 1940-ih i, prema Elizabet Bot Spilijus ( Elizabeth Bott- Spillius ) i Ronu Britonu ( Ron Britton ), upotreba istih reči za različite koncepte doprinela je intenzitetu rasprava. Prema klajnijanskom gledištu, nesvesna fantazija uključuje svaki rani oblik infantilne misli – ona je glavni izvor nesvesnog uma i psihički reprezentant nagona, ali takođe uključuje i druge oblike mišljenja koji se javljaju kasnije, razvojem izvornih fantazija. Transfer u ovom pogledu je nesvesno iskustvo u ovde i sada , a ipak mapirano na infantilne mehanizme pomoću kojih je pacijent davno upravljao svojim konfliktima. Nesvesna fantazija utiče i boji iskustvo stvarnosti i obrnuto. Melanija Klajn zagovara interpretiranje u terminima nesvesne fantazije, a ne u pogledu impulsa u odnosu na odbranu. Kao rezultat, ona bi dosledno interpretirala unutar transfera , umesto da interpretira sam transfer. „Pacijentu se može pokazati kako doživljava vezu koja izaziva anksioznost ili krivicu i kako je menja u fantaziji da bi izbegao bol.” (Sigal, 1979). M. Klajn se na ovaj način fokusira na strepnje pacijenta i njegov odnos prema objektima u prošlosti i sadašnjosti, kao i na iskustva koja su se dogodila između. Ona to naziva „ ukupnom situacijom ” i to uključuje sve aspekte pacijentovih iskustava i maštarija, prošlih i sadašnjih, o kojima se izveštava u analitičkoj seansi: „Na primer, izveštaji pacijenata o njihovom svakodnevnom životu, odnosima i aktivnostima ne samo da daju uvid u funkcionisanje Ega, već takođe otkrivaju – ako istražimo njihov nesvesni sadržaj – odbranu od strepnji podstaknutih u situaciji transfera.” (Klajn, 1952, str. 437). Ona smatra da je sav materijal stvoren slobodnim asocijacijama prikaz (nesvesno) podeljenog skupa odnosa sa analitičarom. Prema Donaldu Melceru (1986), zadatak analitičara je da „sakupi transfere” na bezbroj načina na koje se može predstaviti odnos sa analitičarem. „Infantilni transfer postepeno počinje da se pojavljuje u materijalu, u obliku delova „acting-in-a” ili „acting-out-a”, sećanja ili snova, njihovo prepoznavanje i istraživanje pokreću analitički proces.” Beti Džozef (1985) naglašava važnost „ukupne situacije” kao načina na koji pacijenti izražavaju svoje svesne i nesvesne misli i osećanja u transfernom odnosu. Takođe, pokazuje kako pacijenti koriste transfer ne samo da bi postigli zadovoljenje impulsa, već i da bi podržali svoje odbrambene položaje.
532
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online