Nazad na sadržaj
Ečegojen opisuje određeni fenomen, u kome analitički proces podmuklo dolazi do ćorsokaka koji teži da se ovekoveči, dok je istovremeno seting sačuvan. Postojanje ovog fenomena nije evidentno, već je ukorenjeno u psihopatologiji pacijenta i uključuje kontratransfer analitičara. Ečegojen kuje termin ćorsokak ( impasse ) za ovaj fenomen, koji se sastoji od više strategija koje je pacijent usvojio u cilju napada i ometanja razvoja lečenja. Strategije pacijenta mogu da uključuju: acting-out , negativnu terapijsku reakciju i ireverzibilnu perspektivu. Poslednje se sastoji od posebnog načina razmišljanja usmerenog na izbegavanje duševnog bola po svaku cenu: subjekt vešto „preuređuje stvariˮ, kako bi ih prilagodio onome što misli. Tako interakcija postaje stagnirajuća. Ovde se Ečegojen oslanja na Bionov koncept statičkog splitinga. Iako se na manifestnom nivou može činiti da se pacijent slaže sa analitičarom, on se u stvari čvrsto drži svojih postavki, koje, međutim, ne komunicira ili ih čak i nije svestan, jer su nesvesne. Na taj način, pacijent reinterpretira interpretacije analitičara, kako bi se mogle stopiti sa njegovim sopstvenim postavkama. Treba naglasiti da analitičar obično toga postaje svestan tek kad proces bude u potpunom zastoju. Prema Ečegojenu, reverzibilna perspektiva, koja dovodi analitički dogovor u pitanje, generalno se pojavljuje od samog početka. Kao što Bion ističe, u najozbiljnijim slučajevima to predstavlja fenomen sličan halucinozi. Percepcija i mnemonički fenomeni, poput deluzionih interpretacija, obično se pojavljuju kada analitički zadatak preti da poljulja samu strukturu pacijenta. Međutim, ono što nikada ne treba zaboraviti je da ovi pacijenti dolaze na analizu jer žele da se izleče. VII. Ad. Maurisio Abadi U svojoj publikaciji „Transferˮ Abadi (1982) je izjavio: „Ako je pre Frojda psihologija bila nauka koja se razvijala u vremenskoj dimenziji, poput muzike, sa Frojdom je psihologija postala disciplina koja se razvija kao u slikarstvu; dimenzija u virtuelnom prostoru.ˮ (str. 4) Svako ljudsko biće je aktivno sredstvo prenosa (pojam povezan sa pojmom transfer) prema objektu, agent supstitucije. Transfer ( Übertragung ) je, prema Abadiju, zamena i pomeranje ( Verschiebung ) afekata sa predmeta na drugi, supstitut, objekat. Transfer nije jedini odgovoran za analizandovu ljubav, ali svaka vrsta ljubavi je transferna ljubav. Unutar transfera nastaje „proces prezentifikacije (integrativna mentalna akcija gde mi povezujemo naše iskustvo sa specifičnim vremenom u našem životu)ˮ, prolazno prisustvo koje aktualizira prošlost, razrešava odsustvo i čini da se stvari događaju na magičan, iluzoran način. To su fantomi iz detinjstva koji drže subjekta u zatočeništvu. Abadi, koristeći model izvođenja, iznosi stav da transfer teško uključuje puki oporavak iskustava, već predstavlja neku vrstu kolaža gde se infantilni aspekti kombinuju, povezuju sa
559
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online