Nazad na sadržaj
ali je prisutan kao iskustvo. Otuda Baranžeovi zamenjuju pojam dinamičkog polja onim intersubjektivnim poljem. Oni privileguju telesne i emocionalne aspekte analitičke komunikacije i, pored toga, uspostavljaju razliku između pojmova setinga i procesa. Kao proizvod ove dinamike stvara se nova formacija, stagnantna, kristalizovana struktura koja ometa proces i koju oni nazivaju „bastionˮ. Ova struktura je formirana oko „fantazmatskeˮ organizacije, uključuje važne aspekte lične istorije oba učesnika i svakom dodeljuje stereotipnu, zamišljenu ulogu. Pacijent ima tendenciju da izbegava pozivanje na ovu ulogu, koja bi mogla biti povezana sa njegovom ideologijom, njegovim idealizovanim voljenim objektom, aristokratskim fantazijama ili stanjem njegovih finansija. Za analizanda bastion je nesvesno utočište za svemoćne fantazije. Nije voljan da se toga odrekne, jer bi to značilo doći u stanje ranjivosti, bespomoćnosti i beznađa. Ruptura bastiona znači ponovnu redistribuciju aspekata učesnika koji su uključeni (analitičara i analizanda). Stoga predstavlja desimbiotizaciju. Najekstremniji oblik ove simbioze ukazuje na stanje parazitizma (analitičar se oseća kao da je „naseljenˮ analizandom i postaje zabrinut za njega i izvan seansi), što bi moglo završiti nasilnim prekidom analitičke situacije ili, nasuprot tome, nastavkom procesa samo ukoliko su pacijentove projektivne identifikacije vraćene analitičaru. Prema tome, čini se da se analitički proces sastoji od produkcije otpora i bastiona. Njihovo razrešenje pomoću interpretacije stvara uvid, a naznake uvida zauzvrat otvaraju viziju za budućnost, obeleženu pojavom novih projekata i osećanjima nade. Ovi autori takođe ističu da ponekad određeni pozitivni znaci koje pacijent prezentuje u stvari samo prikrivaju ne-proces kojim, kako je rečeno, želi da „usreći analitičaraˮ, ali izbegavajući veće opasnosti. Stereotipizacija je suštinska opasnost za svaki tretman. Baranžeovi, među otpore koji analitičaru predstavljaju velike poteškoće, ubrajaju negativnu terapijsku reakciju, nesigurni otpor i zastoj; svi oni predstavljaju rizik za lečenje. Za razliku od ostalih vrsta otpora, ovo su prepreke koje karakteriše stabilnost i dugotrajnost. Analitičar je još više uključen i pokazalo se da ih ne može zaustaviti. Zapravo, ove prepreke mogu se razumeti samo u smislu polja u osnovi bastiona. Dinamika procesa postaje iskristalisana kao rezultat otpora i analitičara i analizanda i Baranžeovi sugerišu da treba pristupiti bastionu i temeljito ga analizirati. Što se tiče zastoja, tome se može stati na put bez daljeg odlaganja; nažalost, međutim, to nije slučaj sa negativnom terapijskom reakcijom koja, generalno, dovodi do tragičnih završetaka. Bastion se obično ponovo pojavljuje u nekom drugom obliku i predstavlja izraz prisile za ponavljanjem (nagon smrti).
562
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online