Nazad na sadržaj
gorenavedene karakteristike su kulturni i psihološki eho četvorovekovnog feudalnog sistema rigidnog političkog i društveno-ekonomskog klasnog raslojavanja. Modernizacija pod uticajem zapada počela je u kasnom devetnaestom veku i ubrzala se nakon Drugog svetskog rata sa novim demokratskim vladinim institucijama i mnogim društvenim promenama u političkom, ekonomskom i tehnološkom javnom životu. Međutim, tradicionalne kulturne vrednosti i osobine opstaju u savremenom japanskom životu kao psihološka podstrujanja. Rajšauer (1977) primećuje japanski adaptivni kapacitet za promenu i nalazi mnogo toga zajedničkog među ljudima Istoka i Zapada. Din C. Barnland ( Dean C. Barnlund ,1975), u svojoj uporednoj kulturološkoj analizi adhezivnosti suštinskih kultrnih vrednosti koje se prenose kao normativ u jednom društvu, na primeru Sjedinjenih Država i Japana, upućuje na amae kao predstavnika „kulturno nesvesnog”. Ono što je osnovno za razumevanje amae iz ove perspektive je praksa odgajanja deteta koja obezbeđuje konstantnu fizičku bliskost, udovoljavanje, reagovanje, revnosnu empatičnu majčinsku negu i dostupnost drugih staratelja oko deteta. Zbog ograničenog prostora ostrvskog života, blizina drugih ljudi i neophodnost življenja uz druge je uslov života u Japanu. Dete se vrlo rano upoznaje ne samo sa širom porodicom već i sa komšijama i zajednicom u okruženju. Svaka odrasla osoba u blizini oslovljava se sa oji-san , čika, ili oba-san , teta, a starija deca se oslovljavaju sa onei-san , starija sestra, ili onii-san , stariji brat. Oni čine potencijalne staratelje u životu deteta, promovišući osećaj sigurnosti u pripadnosti grupi. Alan Roland ( Alan Roland , 1991) oštro je suprotstavio koncept „porodičnog ja” koji je dominantan u japanskoj pishi i ukorenjen u tananim emotivnim hijerarhijskim odnosima porodice i grupe, zapadnom „individualizovanom ja”. Rajšauer (1977) primećuje da Japanci nisu toliko vezani za porodicu kao takvu, koliko za grupu koja ih okružuje. Ovo bi moglo da upućuje na „grupno ja”,u smislu da svako dete vrlo rano identifikuje i internalizuje svoje mesto u grupi. Ono što ilustruje ovu dinamiku je japanska tradicionalna ritualna proslava koja se zove Hichi-Go-San . Deca od 2 do 3, od 4 do 5 i od 6 do 7 godina bivaju slavljena tako što ih oblače u tradicionalne nošnje i vode u lokalna svetilišta u lokalnoj zajednici. Njima se daju slatkiši i igračke kao pokloni u kolektivnom slavljenju prolaska detinjstva.
IV. PSIHOANALITIČKE IMPLIKACIJE KONCEPTA AMAE
Kao što smo ranije primetili, iako višestruko tačna i pronicljiva u demonstraciji posebnog fenomena amae kod Japanaca i u kliničkim interakcijama, Doijeva prva definicija koncepta amae (1973) kao „potrebe za zavisnošću u bespomoćnosti” i „želje da se bude voljen” izazvala je brojne teoretske i kliničke debate. Razvojno, amae prethodi detetovom usvajanju jezika. Na primer, Japanci za bebu koja majci aktivno pokazuje svoje želje, kažu: „Ovo dete je već toliko
5
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online