Nazad na sadržaj
emocionalno zavisno ( amaeru ).” Kada malo dete nastavi da oseća želju za majčinim prisustvom, ta se emocionalna konfiguracija svesno i nesvesno pozicionira u srži njegovog emotivnog života. Ovo se može uporediti sa onim što je Frojd rekao o konceptu „seksualnosti” isključivo namenjenom psihoanalizi. „Koristimo reč sexualität [seksualnost] u istom sveobuhvatnom smislu kao što nemački jezik korisit reč lieben [voleti]” (Frojd, 1910). Japanci, u ovom smislu, misle o Edipovom kompleksu gde su ljubav i seks isprepletani iako u japanskom jeziku ne postoje reči koje odgovaraju terminu lieben ili voleti. Analogno, može se razumeti da amae formira glavni tok našeg emotivnog života pre Edipovog kompleksa, čak i u svetu van Japana, gde reč amae još ne postoji. Iako je amae verbalni koncept, poput ljubavi, za razliku od ljubavi karakteriše ga činjenica da ne sadrži „seksualnost” po sebi. Osim toga, postoje indikacije da su elementi amae sadržani u raznim psihičkim stanjima u kojima je naglašena ambivalencija. Ukoliko je to slučaj, može biti korisno uporediti amae sa raznim poznatim psihoanalitičkim konceptima. Frojd je izjavio da postoje dve struje ljubavi: nežna i čulna. „Nežna struja je starija. Ona izvire iz najranijih godina detinjstva; formira se na osnovu interesa instinkta samoodržanja i usmerena je na članove porodice i one koji brinu o detetu...” (Frojd, 1912, str. 180). Ovo odgovara samoodržavajućoj, instinktivnoj osnovi amae . Nežna struja koja odatle izvire kasnije se apsorbuje u koncept narcisizma (Frojd, 1914). Ovde Frojd piše da iako primarni narcisizam ne može biti potvđen direktnim posmatranjem, može se zaključiti iz „stava nežnih roditelja prema njihovoj deci [...] da je to ponovno oživljavanje i reprodukovanje njihovog sopstvenog narcisizma, koji su oni odavno napustili” (Frojd, 1914, str. 90, 91). Iako je Frojd (1930) kasnije napustio svoju koncepciju instinkta samoodržanja i došao do zaključka da je nežnost manifestacija erosa (seksualnog nagona) čiji je originalni cilj potisnut, Doi smatra da amae odgovara instinktu samoodržanja u skladu sa Frojdovom ranom teorijom instinkta i definiše amae kao potrebu za zavisnošću koja proizlazi iz instinkta. Osim toga, Frojd (1921) je video identifikaciju kao najraniji izraz emotivne veze sa drugom osobom, koja je ambivalentna od samog početka. Tako definisana, Frojdova identifikacija može da odgovara osnovnim identifikacionim i ambivalentnim svojstvima amae . Razrađujući dalje taj koncept u okviru matrice objektnih odnosa, Doi (1989, str. 350) ponovo ističe da je amae objektni odnos od samog početka. Iako možda ne odgovara u potpunosti Frojdovom konceptu primarnog narcisizma, „vrlo se dobro uklapa sa svakim stanjem uma koje se može nazvati narcisistično” (ibid, str. 350). U tom smislu, narcisistička svojstva amae su u osnovi „komplikovanog amae ” koje se ispoljava kroz detinjastost, svojeglavost i zahtevnost. „Slično tome”, pišeDoi (1989), „novi koncept self-objekta koji definiše Kohut ( Kohut ) kao ’te arhaične objekte investirane narcisističkim libidom’ (1971, str. 3) biće mnogo lakše razumeti u svetlu amae psihologije, pošto ’narcisistički libido’ nije ništa drugo do komplikovani amae ” (Doi, 1989, str. 351). U tom smislu, japanski analitičari vide Kohutov koncept ’potreba self-objekta’ (Kohut, 1971) kao skoro ekvivalentan amae . Takođe, Balintova ( MichaelBalint ) opservacija da „u konačnoj fazi lečenja pacijenti počinju da izražavaju svoje davno zaboravljene, infantilne, instinktivne želje i da
6
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online