Nazad na sadržaj
psihoanalitičkom procesu. Takođe se može primeniti i na intrapsihički proces u kome pojedinac pokušava da kontejnira, transformiše i pretvori svoja osećanja u reči. U kliničkoj situaciji, proces kontejniranja ima poseban značaj za razumevanje psihoanalitičkog procesa i razvoja mišljenja/simbolizacije. Tehnički, on označava više od tihog podnošenja odojčetovog/pacijentovog vrištanja ili drugih manifestacija bola. Kontejniranje uključuje identifikaciju, transformaciju i interpretaciju bola kada je to moguće. Gore opisana multidimeznionalna definicija uzima u obzir i proširuje objašnjenja iz rečnika i enciklopedija uzetih sa sva tri navedena kontinenta (Lopez Korvo – Lopez Corvo , 2003; Skelton – Skelton , 2006; Okinklos i Samberg, 2012).
II. POREKLO KONCEPTA
Koncept vodi poreklo iz kliničkih istraživanja shizofrenije (psihotični poremećaj mišljenja) koje su radili Melanija Klajn i njeni sledbenici, Herbert Rozenfeld, Hana Sigal i Vilfred R. Bion u Engleskoj 1940-ih. (Pojam takođe može biti u vezi sa Bionovim iskustvom komandovanja u ratu. Kontejniranje, kao vojni izraz, podrazumeva ograničavanje i smanjivanje, ne nužno i potpun prestanak konflikta na bojnom polju, tako da postane lakši za upravljanje . ) Rad M. Klajn „Beleške o shizoidnim mehanizmima” (1946) pojasnio je njena shvatanja o patološkoj fiksaciji shizofrenije u ranim godinama života odojčeta, od rođenja do trećeg meseca, što je ona nazvala „paranoidno-shizoidnom” pozicijom. Ovu poziciju karakteriše stvaranje odnosa sa parcijalnim objektima, persekutivna anksioznost, anksioznost od uništenja i primitivni mehanizmi odbrane, kao što su spliting, projektivna identifikacija, poricanje i omnipotencija. Rozenfeld (1959, 1969) je posebno produbio razumevanje projektivne identifikacije u svojim kliničkim studijama (1950–1970). On je otkrio proces u pacijentovom infantilnom, primitivnom svetu: pacijent projektuje svoje unutrašnje objekte, parcijalne objekte i konfliktne delove u objekat – dojku ili drugi deo majčinog tela, ili u terapeuta – kako bi, putem objekta, sa njima izašao na kraj, a potom ih introjektuje i identifikuje se sa njima, čineći ih tako delom sebe. Ovaj proces projekcije i ponovne introjekcije je osnovni deo Bionovog istraživanja o kontejner–kontejniranom. Prve reference o teoriji kontejner–kontejnirano javile su se u Bionovim radovima iz 1950- ih, a posebno u radovima: „Razvoj shizofrenog mišljenja” (1956: u Bion, 1984); „Razlika između psihotične i nepsihotične ličnosti” (1957, u: Bion, 1984); „O halucinozi” (1958, u: Bion, 1984) i „Napadi na vezivanje” (1959). Polazeći od bebinog odnosa prema dojci, u okviru teorije projektivne identifikacije M. Klajn (Klajn, 1946), on naglašava važnost adaptacije između majke, tj. dojke i odojčeta za suočavanje sa anksioznošću od dezintegracije i smrti kod novorođenčeta.
70
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online