Nazad na sadržaj
Zadovoljavajuće prisustvo kontejnirajuće dojke je ključno za suočavanje sa osećanjima i za njihovo preoblikovanje, što dalje omogućava emocionalno učenje. Tako se Bionovo određenje koncepta projektivne identifikacije kao primitivnog mehanizma odbrane Ega razvilo ka shvatanju projektivne identifikacije kao normativnog, razvojnog i realističnog procesa, impliciranog u modelu kontejner–kontejnirano.
III. KONTEJNER–KONTEJNIRANO (KONTEJNIRANJE): EVOLUCIJA KONCEPTA KOD BIONA
U svom radu iz 1959. „Napadi na vezivanje” (Bion, 1959), Bion je opisao iskustvo sa psihotičnim pacijentom koji se služio projektivnom identifikacijom da evakuiše delove sopstvene ličnosti u analitičara; ukoliko se tu dovoljno dugo zadrže, sa pacijentove tačke gledišta, doživeli bi modifikaciju kroz ličnost analitičara i tako postali bezbedni za ponovnu introjekciju. Bion opisuje da kada pacijent ima doživljaj da je analitičar prerano evakuisao pacijentove projektovane delove, odnosno da takva osećanja nisu adekvatno modifikovana, pacijent na to reaguje još agresivnijim i očajnijim pokušajem da ih ponovo projektuje u analitičara. Ovaj klinički proces Bion povezuje sa pacijentovim iskustvom majke, koja nije mogla da podnese projekcije svoje bebe i koja nije mogla da kontejnira bebine projektovane strahove. Prema Bionu „majka koja razume, može da doživi osećanje strave sa kojim beba pokušava da se izbori projektivnom identifikacijom, a da u isto vreme zadrži uravnoteženo stanje uma” (Bion, 1959, str. 103-104). U knjizi „Učenje iz iskustva” i u radu „Teorija mišljenja” iz 1962, Bion (1962 a, b) dalje razvija ove ideje, nazivajući sanjarenjem prijemčivo stanje uma majke da primi i kontejnira bebin projektovani užas. Pridodajući pojam sanjarenja majke ideji projektivne identifikacije, Bion ukazuje na to kako sredina, kroz primarne odnose, utiče na intrapsihički razvoj. Sanjarenje se odnosi na receptivno mentalno stanje u kojem se majka nesvesno identifikuje sa detetovim projektovanim delovima i na njih reaguje. Kroz svoje sanjarenje, majka stvara novo značenje onoga što dete pokušava da komunicira. Majka transformiše ono što Bion naziva beta elementima u alfa elemente, koji potom mogu komunikacijom da se vrate nazad detetu. Ovo postaje prva definicija modela kontejner–kontejnirano . Konkretno , proces podrazumeva sledeće korake: prvo, majka, u stanju sanjarenja prima i prihvata nepodnošljive delove Selfa, objekata, osećanja i neprocesirana senzorna iskustva (beta elementi) svoje bebe, koja su fantazmatski projektovana u nju. Drugo, ona mora da podnese potpuni efekat ovih projekcija u svom umu i telu onoliko dugo koliko je potrebno da o njima misli i da ih razume; Bion taj proces naziva transformacijom. Potom, pošto je na ovaj način transformisala bebino iskustvo u svom umu, mora postepeno da ga vrati detetu u detoksikovanom i svarljivom obliku, a (u situacijama kada je to od koristi za bebu) to će se ogledati u njenom stavu i ponašanju prema detetu. U analizi, Bion ovaj poslednji korak procesa
71
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online