Nazad na sadržaj
U Engleskoj, Ronald Briton ( Ronald Britton , 1998) je naglašavao da reči pružaju kontejner za emotivno iskustvo stvarajući „semantičku granicu” oko njega, dok analitička situacija pruža „ograničen svet” i mesto gde značenje može biti pronađeno. On dodatno razrađuje međusobni destruktivni odnos između kontejnera i kontejniranog, „zloćudno kontejniranje”, prema kojem subjekt pred kojeg se uvodi nova ideja može da zamisli samo dva (katastrofična) scenarija, „utamničenje ili fragmentaciju”. Beti Džozef ( Betty Joseph ) je naglašavala komunikacioni aspekt projektivne identifikacije u svrhu održavanja psihološkog ekvilibrijuma i mogućnosti da ovaj proces povede ka psihološkoj promeni, ukoliko se kontejnira (Džozef, 1989). Severnoamerički autori, Džejms Grotstajn ( James Grotstein , 1981, 2005), Robert Kejper ( Robert Caper , 1999) i Tomas Ogden ( Thomas Ogden , 2004) takođe su dali značajne doprinose konceptu. Razrađujući proces saopštavanja unutar preleksičke komunikacije kontejner– kontejnirano, Grotstajn je razvio svoj koncept „projektivne transidentifikacije”: „Tako, kada analitičar preuzme ulogu kontejnera za analizandova... iskustva, ...analizand nesvesno projektivno identifikuje svoje emotivno stanje u svoju sliku o analitičaru u nadi da će se osloboditi bola i da će izazvati to stanje kod analitičara manipulacijom svoje slike o njemu... Analitičar, spreman na to da bude uslužni saradnik u ovom zajedničkom poduhvatu, postaje otvoren i prijemčiv... Ovo... se završava tako što analitičar zauzvrat stvara sopstvenu sliku o tome šta analizand projektuje...” (Grotstajn, 2005, str. 1064). Kejper je naglašavao da glavni element kontejniranja uključuje sposobnost objekta koji prima projekciju da zadrži realan odnos prema projektovanom delu, kako bi mogao da misli o njemu i potom ga vrati u svarljivijem obliku. Ovo za njega ide izvan prostog holdinga, čiji cilj je, prvenstveno, da podrži pacijentov narcisizam. Tomas Ogden se fokusirao na interaktivne subjektivitete koji učestvuju u projektivnoj identifikaciji. Model kontejner– kontejnirano je sada široko prihvaćen ne samo unutar, već i izvan klajnijanske grupe. Između ostalih, Arnold Model ( Arnold Modell , 1989) je podvukao kontejnirajuću ulogu psihoanalitičkog setinga u celini, a Džudit Mitrani ( Judith Mitrani , 1999, 2001) je razradila uvođenje analitičareve kontejnirajuće funkcije u okvire transferno-kontratransfernih paradigmi za različita razvojna i (psiho)somatska stanja. Savremeni francusko-kanadski model Luja Brenea (2010), primer sinteze „kasnog bionovskog” (Grotstajn, 2005) i francuskog (Mišel de M’izan, De M’uzan , 1994) razmišljanja o subjektu, predlaže posebnu kliničku konstrukciju koncepta. Prema njemu, kontejniranje ima i „fantazmatski” i „realni” aspekt, koji moraju zajedno da se razumeju. Postoje intrapsihički i „fantazmatski” aspekti i u pacijentovoj i u analitičarevoj psihi i postoji „realni” odgovor analitičara ili objekta. Ispod je kratka taksonomija pet koraka koji vode adekvatnom kontejnirajućem odgovoru: 1. Početna tačka može biti pacijentova projektivna identifikacija (uznemirujući sadržaj izbačen/projektovan u analitičara) povezana sa pacijentovom nesvesnom fantazijom o postojanju potencijalnog neuništivog objekta koji bi mogao da kontejnira ove opasne
76
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online