Nazad na sadržaj
Kontejniranje bi trebalo razlikovati od holdinga (Vinikot, 1960). Vinikotov pojam holding podrazumeva, kao i kontejniranje, da bebu ne možemo da razumemo nezavisno od majke i da je internalizacija materinske „holding” funkcije neophodna za mentalni razvoj. Ipak, holding je širi termin koji obuhvata kako povećanu psihičku osetljivost za bebine potrebe, tako i fizički holding i sveukupne sredinske resurse (Vinikot, 1960). Kontejniranje, s druge strane, podrazumeva aktivniju intrapsihičku aktivnost objekta, koji će umnogome zavisiti od njegove ličnosti. Ester Bik ( Esther Bick , 1968), Donald Melcer (1975) i, kasnije, Didije Anzju ( Didier Anzieu , 1989), na donekle drugačiji način konceptualizuju razvoj skin (kožnog)-Ega koji ima kontejnirajuću ulogu. Andre Grin (1999) piše o neophodnosti negativne halucinacije materinske funkcije za stvaranje unutrašnjeg prostora za simbolizaciju. Ovi autori se od Biona razlikuju po tome što i oni skreću pažnju na stanja u kojima se pretpostavlja da psihički prostor još uvek nije formiran, i na druge primitivne načine povezivanja sa objektom (preprojektivne identifikacije) kakve su primarna i adhezivna indentifikacija.
VI. SAVREMENA UPOTREBA I ZAKLJUČAK
Model kontejner–kontejnirano široko se upotrebljava u savremenoj psihoanalizi. U kliničkoj psihoanalizi, kontejnirajućoj funkciji se pripisuje veoma visok značaj od strane većine savremenih psihoanalitičara, nezavisno od njihove teorijske orijentacije. Termin se koristi ne samo za razumevanje procesa projektivne identifikacije, već i za rad sa psihičkim stanjima kojima dominira izuzetna tenzija/osećanja usled traume i/ili sa nediferenciranim psihičkim stanjima. Danas bi mnogi istakli i važnost internalizacije očinske funkcije, ne samo majčinskog sanjarenja i alfa funkcije, tj. očeve veze sa majkom, koja joj omogućava da održi uravnoteženo stanje uma dok se brine da zadovolji bebine potrebe, a u isto vreme omogućavajući postojanje triangularnog prostora. Bionova teorija kontejniranja pruža novu polaznu tačku za terapeutsku efikasnost. To je teorija mišljenja bazirana na emotivnom iskustvu znanja koje on označava kao K. i na potrazi za istinom u terapijskom susretu, što je za Biona isto toliko važno za um koliko i hrana za telo. U smislu tehnike, ona omogućava analitičaru da se orijentiše u toku seanse na ono što analizand donosi, a što zahteva „kontejniranje”, kako bi moglo da dođe do psihičke promene.
78
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online