Dadaizam je uzdigao slučajnost do kreativnog principa i radikalno potkopao tradicionalne stilove i očekivanja
Dadaism raised coincidence to the level of a creative principle and radically undermined traditional styles and expectations
skandala i haosa, koja se bave pro- blemima društva. Namerno imitira- nje dečjeg ponašanja zapravo je bi- la reakcija na intelektualizam koji su smatrali odgovornim za rat. Iza na- izgled neozbiljnih radnji i akcija skri- vala se inovacija u jeziku i vizuel- nim umetnostima. Dada i znači dečja igračka, a legenda kaže da je Balov nožić koji je probio francusko-ne- mački rečnik pao baš na tu reč, koja je tako i izabrana. Istoričar Martin Mitelmajer pi- še da su društvene teme tog vreme- na – strah od ubrzane modernizacije, osećaj preopterećenosti svetom ko- ji postaje sve kompleksniji i politič- ki nečitljiv – zvučno odzvanjale i na umetničkoj sceni. Iako su ekspresio- nizam, kubizam i futurizam već nudili avangardne odgovore na promene, ni- jedan pokret nije tako temeljno preis- pitao samu suštinu umetničkog stva- ranja kao što je to učinio dadaizam. Njegovo nasleđe je dalekosež- no. Dadaisti su proglasili svakodnev- ne predmete umetničkim delima, per- formans su izjednačili sa likovnom umetnošću, a govor i poeziju redefini- sali. Iz takvog preokretanja značenja proizašli su kasniji pravci – pre svega nadrealizam, a uticaj se oseća i u pan- ku, kao i u savremenoj umetnosti ko- ja podjednako vrednuje koncept, gest i ideju. Najpoznatiji dadaista, Marsel Dišan, radikalno je uzburkao umet- nički svet svojim radom „Fontana“ – običnim pisoarom potpisanim „R. Mutt“, a pokret su obeležili i Kurt Švi- ters, Fransis Pikabija, Maks Ernst, Hana Heh, Man Rej, Žan Arp, Tri- stan Cara i mnogi drugi. Nakon ras- pada dadaizma, brojni njegovi pred- stavnici prešli su u nadrealizam, koji je umesto dadaističke destrukcije nor- mi ponudio okretanje ka snovima, ne- svesnom i psihičkim prostorima unu- trašnjeg sveta. Danas „Kabare Volter“ u Cirihu stoji kao mesto koje čuva sećanja na jedan od najradikalnijih umetničkih lomova 20. veka, dok sam dadaizam ostaje odskočna daska bez koje savre- mena umetnost, u svom konceptu- alnom i interdisciplinarnom obliku, jednostavno ne bi postojala.
1916.
u srcu starog Ciriha, u ulici Špigelgase, otvoren je „Kabare Volter“ Cabaret Voltaire opened at the heart of Zurich’s Old Town, on Spiegelgasse street
Usred Prvog svetskog rata
dadaizam je probudio želju da se sadašnjost preispita novim i iznenađujućim oblicima umetničkog izvođenja. In the middle of the First World War, Dada awakened the desire to question the present with new and surprising forms of artistic performance
Art » Umetnost | 41
Made with FlippingBook interactive PDF creator