Kragujevac je veoma po- nosan na vas. Da li ima većeg interesovanja za streljaštvo baš zahvalju- jući vama? – Uspeh u streljaštvu me ni- je promenio u smislu da osećam da sam sada medijska ličnost i da imam potrebu da se često pojav- ljujem u medijima i na društvenim mrežama. Ako se i pojavim, cilj mi je samo da promovišem sport odnosno streljaštvo. I da na taj način dam povoda da se što više mladih ljudi uključi u sport. Pre- vashodno naši najmlađi sugrađa- ni. Uvek posle velikog uspeha kao što je ovaj sledi interesovanje na većem nivou. Kad i zašto ste zavoleli baš ovaj sport? – Kao dete sam se rekreativ- no bavio streljaštvom. Posle teške povrede i mogućnosti da se uklju- čim u paraolimpijski sport, moja jedina želja bila je streljaštvo. Taj sport volim od detinjstva. Bili ste pravo medicinsko čudo, davali su vam tek je- dan odsto šanse, pa ipak ste danas svetski šampi- on. Kako se sećate te, na mnogo načina baš teške 1999? – Povreda se desila šest dana pre početka agresije na našu ze- mlju. U tim izuzetno teškim dani- ma, zahvaljujući doktorima i me- dicinskom osoblju na Ortopedskoj klinici Banjica u Beogradu, ja sam ostao živ. Punih pet meseci sam proveo na Banjici. Veliku podršku sam imao od svojih roditelja ko- ji su sve dane bili uz mene na Ba- njici. Mnogo vremena je od tada prošlo. Sećanja na teške momen- te polako blede. Mesec dana posle povrede i potpune nepokretnosti, pomerili ste levi kažiprst. U tome danas ima mnogo simbolike? – Da, prvi moji pokreti su kre- nuli u levoj šaci. Kako sada sto- je stvari, ja baš levom rukom tj. levim kažiprstom opaljujem. Pre
Uspeva radom, redovnim treninzima i željom za pobedom He succeeds through work, regular training, and the desire to win
Šta biste poručili ljudima koji ne vide svetlo na kra- ju tunela? – Poručio bih da se uključe u sport. Da ne gube nadu i ne klonu duhom. Koliko god da je teška si- tuacija, uvek može biti teža. Sport je put uspeha, sreće i boljeg života. Na kraju, najdraža meda- lja nije od metala. Ništa bez porodice, a i tu ste bi- li blagosloveni? – Da, u pravu ste, najveća me- dalja u životu su deca! Oženio sam se pre deset godina. Bogu hvala, imam sina koji ima devet godina. I moji najlepši trenuci u životu su vreme koje provodim sa suprugom i sinom. Posle mog velikog uspe- ha u Parizu sin je izrazio želju da trenira streljaštvo. Nadam se da će jednog dana postati olimpijski šampion.
povrede sam bio dešnjak. Ali sti- cajem okolnosti, sada sve radim levom rukom. A što se tiče stre- ljaštva, simbolika postoji. Kako ste našli snagu da pobedite sebe, prevaziđe- te probleme, idete dalje, osvojite Olimpijadu? – Snagu sam našao u porodi- ci koja mi je davala veliku podrš- ku da se što više oporavim i da bu- dem samostalan. Tada sam imao samo 20 godina. I nisam želeo da se pomirim sa činjenicom da sam osoba s invaliditetom. Želja je bila ogromna za rehabilitacijom i vež- bama. Mnogo vremena sam proveo u Sokobanjskoj, Selters banji i Ri- barskoj banji radi što boljeg opo- ravka. Nažalost, povreda je osta- vila posledice, ali me nije omela da uđem u paraolimpijski sport. I da danas budem šampion.
Sports » Sport | 107
Made with FlippingBook interactive PDF creator