BEČKA KUHINJA
Bečka kuhinja odražava isto - rijske multikulturalne uticaje na grad, nudeć i raznovrsna je - la koja su duboko ukorenjena u lokalnu kulturu. Viner šnicel, pohovani i prženi teleć i kotlet, možda je najpoznatije jelo, dok tafelšpic, kuvana govedina u bujonu, pokazuje jednostav - nost i bogatstvo austrijske ku - hinje. Naravno, deserti poput apfelštrudel i saher torte se ne smeju propustiti, jer predstav - ljaju slatku stranu bečke kuli - narske umetnosti. Bečka šnicla Jednako je amblematična za austrijsku prestonicu kao i ba - rokne palate i klasični kompo - zitori. Svaki restoran koji ovde vredi u svoje će prezle umota - ti teleć i kotlet i ispržiti ga u pu - teru, pa poslužiti uz austrijsku salatu od krompira. Ali kultu - ra šnicle ide i dalje od jela: lo - kalne bečke grupe organizuju festivale u njenu čast, 9. sep - tembra slavi se Nacionalni dan bečke šnicle, a postoji čak i onlajn muzej posveć en ovom specijalitetu.
Ali odakle je došlo ovo bečko jelo? Najpoznatija legenda je da je gurmanski austrijski ge - neral Radecki otkrio italijanski „cotoletta alla milanese“ (mi - lanski teleć i kotlet) tokom bit - ke u kasnom 19. veku. Vrativši se u Beč, naredio je kuvarima da naprave sopstvenu verzi - ju i tako je rođena bečka šnic - la. Ipak, istoričari i kuvari pri - meć uju da se pohovane šnicle pominju čitav vek ranije u ku - varima. „Viner“ je pak bio re - lativno kasni dodatak imenu, i pominje se prvi put u kuva - ru iz 1831. Ideja da se teleć i kotlet pripiše Beču bila je po - četkom 20.veka deo pokreta za jačanje brenda bečke kuhi - nje i drugih lokalnih specijalite - ta koji su predstavljali veličan - stvenost Austrije u to vreme. Danas termin „bečka šnicla“ uživa zaštić eni pravni status i može se odnositi samo na par - če teleć eg mesa premazano jajetom, brašnom i prezlama koje se zatim prži. Svinjetina, popularna zamena za teleti - nu, mora biti označena kao „Viener schnitzel vom Schve -
in“ (od svinjetine) ili samo kao „šnicla“. I dok desetine restorana de - cenijama služe bečko jelo ko - je se preliva preko tanjira, „Figlmüller“ tvrdi da je dom „je - dine prave bečke šnicle“. Za hi - ljade posetilaca Beča čekanje ispred ovog restorana ne pred - stavlja teškoć u ako to znači da će probati savršenu šnic - lu – laganu i paperjastu, nikad masnu, posluženu iz ruku ko - nobara u crnom smokingu. Ka - žu da su detalji ti koji odvaja - ju „Figlmüller“ od konkurencije – restoran koristi samo doma - ć e meso i sveže prezle, ali pra - va magija je u prženju. Šnicla je bila deo priče o „Figlmülleru“ od početka, ali nije uvek bila zvezda restora - na. Godine 1905. Johan Figl - muler otvorio je skromni vinski bar u blizini centralne gradske katedrale Svetog Stefana. Tek osamdesetih godina prošlog veka velike šnicle počele su da privlače međunarodnu pažnju. Dakle, ako nemate ništa protiv da čekate, idite i vidite oko če - ga se diže tolika prašina.
18 | Er Srbija » Air Serbia
Made with FlippingBook interactive PDF creator