GUSTAV KLIMT ROĐEN JE U BEČU 1862, svoja najbolja dela stvorio je u tom gradu , a u njemu je umro 1918. Samo nekoliko mese- ci pre sloma Austrougarske i kra- ha sveta koji je poznavao. Imao je sreću da živi u zlatnom dobu Beča, krajem jednog veka koji je svedo- čio rađanju modernizma. Nova umetnost donosila je snažnu opčinjenost erotikom ko- ja je šokirala tada još uvek kon- zervativnu sredinu. Jer bio je to i Frojdov Beč, pun viktorijanskog morala koji puca po šavovima. Ali nova zanesenost našla je u Klimtu svog najvećeg pesnika. Niko nije tako slavio žene kao on. Zapanjujuće lepe žene bile su, prema rečima samog slika- ra, „otelovljenje Beča s kraja ve- ka“. Jer Klimt je nakon 1900. i slikao isključivo žene. Na njego- vim slikama one zrače snagom i samopouzdanjem, pa su kritiča- ri i istoričari umetnosti Klimto- vo delo decenijama opisivali kao „frauenversteher“ – onaj koji ra- zume žene. U centru njegovog fascinan- tnog dela svakako su portreti Adele Bloh-Bauer. Prvi, poznat i kao „Žena u zlatnom“, izložen je 1907. Načinjen u ulju i zlat- nim listićima i inspirisan vizan- tijskim mozaicima, predstavlja Adele koja, razgolićenih ramena, sedi na stilizovanom tronu i gle- da u posmatrača sa ranjivošću i ponosom. Pozadina je bujna ek- splozija svetucavog orijentalnog i erotskog simbolizma. Istoriča- ri umetnosti slažu se da je ovaj portret simfonija u zlatnom, je- dinstven trijumf simbola, a da- nas se smatra remek-delom art nuvoa. Njen drugi portet dra- matično je različit. Pet godina kasnije Klimt radi nešto sasvim drugačije. Stilska evolucija je oči- gledna i to zahvaljujući moćnom koloritu. Bloh-Bauerova premi- nula je od meningitisa 1925, ka- da je imala samo 43 godine. Njen lik bio je simbol bečke kulture, a nazivali su ga i austrijskom Mo- na Lizom. Sve nas to dovodi do gornje
palate dvorca Belvedere u kom se može videti najveća kolekci- ja slika Gustava Klimta na sve- tu. Između ostalih, možda i nje- govo najslavnije delo – čuveni „Poljubac“. Naslikana između 1907. i 1908. godine, predstavlja klasič- ni primer bečke secesije. Umet- nik je na ovom velikom platnu kvadratnog oblika najverovatni- je prikazao Emili Floge koja je, uprkos brojnim autorovim veza- ma sa drugim ženama, bila nje- gov verni pratilac, muza, prija- teljica i ljubavnica. Ostajala je uz njega čak i kada je u svojim bur- nim i brojnim vezama postajao otac bar 14 puta i tako sve do kraja njegovog života. „Poljubac“ Gustava Klimta jedna je od onih slika koje su ušle u kolektivnu memoriju, reprodu- kovana na milion načina na upo- trebnim predmetima, na teksti- lu, papiru, na svemu i svačemu. Nije retkost da pijemo kafu iz „Poljupca“, da se od kiše sklanja- mo ispod kišobrana sa ovom sli- kom ili da misli i beleške vodimo u rokovniku sa Klimtovom zlat- nom slikom na naslovnoj strani. „Poljubac“ je reprodukovan ne- brojeno puta, a ne postoji pred- met za široku upotrebu koji do sada bar jednom nije dobio obri- se ove slike. Zvanično inspirisana sve- tlucavim vizantijskim mozai- cima koje je Klimt proučavao u Raveni u Italiji, ova slika, obo- gaćena zlatnim listićima u koje se utapaju odeća i konture prika- zanog ljubavnog para, pleni po- smatrača nežnošću i neobičnom postavkom. Muškarac je nagnut nad ženom koja iščekuje njegov poljubac zatvorenih očiju. Ovaj strasni zagrljaj odvija se na je- zeru, o čemu nam govori trska i cveće oko ženinih nogu. Ono što ovu sliku čini tako posebnom ni- je sama tema, već zlatasto šare- nilo i mešavina četvrtastih šara na muškoj figuri, sa kružnim na ženskoj. Mešavina Istoka i Zapa- da koja, kao i zlatna boja, zrači sa ove slike čini je posebno har-
Niko nije tako slavio žene kao Klimt No one celebrated women like Klimt did
moničnom i primamljivom po- smatraču, čiji se pogled na njoj nužno mora zadržati. Mada Belvedere ima 22 Klim- tova dela, kada se govori o vred- nosti „Poljupca“, veruje se bez tračka sumnje da bi, ako bi se ikada prodavala, ova slika bila najskuplja u istoriji. Belvedere je „Poljubac“ kupio prvog dana kada je izložen, pre 116 godina, za 25 hiljada kruna (što bi da- nas otprilike bilo oko 250.000– 280.000 dolara) i to je tada bila najskuplje plaćena slika u Austri- ji. Ovo remek-delo rane moder- ne umetnosti simbol je bečkog jugendstila i art nuvo pokreta uopšte.
Tekst / Words: Suzana Spasić Fotografije / Photography: Profimedia.rs
Vienna » Beč | 43
Made with FlippingBook interactive PDF creator