RITAM GRADA / RHYTHM OF THE CITY
U Hramu su sahranjeni knez Miloš Obrenović, nje- gov sin Mihailo Obrenović i pojedini poglavari Srpske pravoslavne crkve. Ispred ulaza u crkvu, u njenoj porti, sahranjeni su reformator srpskog jezika Vuk Karadžić i srpski književnik i prosvetitelj Dositej Obradović. CRKVA RUŽICA Ona je posebna među bogomoljama, a izuzetnom je čine tri mesingana lustera, zvana polijeleji, naprav- ljena od austrougarskih granata i pištoljskih i pušča- nih metaka kojima je rušena u Prvom svetskom ra- tu. I dodatno ukrašena srpskim oficirskim sabljama iz istog perioda. Ideja vodilja za izradu nekada svećnjaka, a danas lustera na struju, bila je simbolika neprekidnog kapa- nja voska po oružju, što je trebalo da spreči ponavlja- nje bezumlja svojstvenog Velikom ratu. Vojevanja je ipak bilo, ali je crkvica ostala u istom stanju kao kad je obnovljena, 1925. godine. Tako je svetlost ipak za- gospodarila tamom u čoveku, što je takođe bila poen- ta izrade neobičnog ukrasa. Još je živa legenda o tri sestre Bogdana Jakšića, sina čuvenog vojvode Jakše – Ružici, Marici i Cveti. Budući da su bile veoma pobožne, svaka od njih je podigla po jednu crkvu, a one ponele imena svojih graditeljki. Ali
samo je jedna dočekala da joj se dive ovovremeni pose- tioci. I to upravo crkva Ružica, smeštena ispod Zindan kapije i nadomak Dizdareve kule, ali i neosvojive Jakši- ćeve kule, koju je sazidao upravo otac ovih plemkinja. Deleći sudbinu Beogradske tvrđave i Beograda, cr- kva Ružica je bila u posedu raznih osvajača, i s tim u vezi imala različite uloge. Odatle su u boj za oslobođe- nje Beograda od Austrougara 1915. krenuli vojnici, ne- ki se prethodno i poslednji put pričestivši. Vojnici ko- ji su dali život za slobodu danas počivaju nedaleko, u spomen-kosturnici u Jakšićevoj kuli. U tom ratnom vremenu crkva je fatalno postrada- la, da bi je u potpunosti rekonstruisao čuveni arhitek- ta Nikolaj Krasnov. Živopis je 1938. oslikao drugi Rus, Andrej Vasiljevič Bicenko. Pored uobičajenih religio- znih motiva, na svodu je prikazana i povorka srpskih vladara, dok sa zidova gledaju ruski car Nikolaj Drugi, srpski kraljevi Petar i Aleksandar Karađorđević i drugi. Kurioziteta nikad dosta kad je reč o ovoj crkvi, pa podno nje postoji čudotvorni izvor lekovite vode. Mlaz bi ponekad bio vrlo jak, a ponekad slabašan, čak bi i presušio. Nad izvorom je zato izgrađena kapela posve- ćena Svetoj Petki. Tu nastaje svojevrsni paradoks: ma kako crkva Ružica bila istorijski važnija, narod mno- go više hrli u kapelu svetiteljke čiji je kult vrlo raširen. Dokaz su kilometarski redovi vernika koji bi da zahva- te vodu sa lekovitog izvora na dan kada se Sveta Petka proslavlja. Ako tada niste bili u Beogradu, ne propusti- te da posetite Ružicu za Božić, kada se sve rečeno pre- tače u čistu radost.
72 | Beograd » Belgrade
Made with FlippingBook interactive PDF creator