Sajmon Džon Čarls le Bon rođen je u Hertfordširu 27. oktobra 1958, na isti dan kad i njegov otac, i frontmen je benda koji je prodao više od sto miliona ploča
Simon John Charles Le Bon was born on 27 th October, 1958, on his father’s birthday, in Hertfordshire, and is best known as the lead singer of a band that has sold over 100 million records
U Beogradu sam proveo dan koji cu zauvek pamtiti Bio sam u barovima, klubovima i restoranima i bio sam do tvrđave i parka, ali jedno iskustvo koje mi ostaje više nego bilo koje drugo jeste krstarenje rekom na koje smo krenuli po toplom, sunčanom danu
verzitet u Birmingemu da studiram dramu. Želeo je da radim nešto ra- zumno kao što je posao u banci ili osiguravajucoj kompaniji, kancela- rijski posao kakav je on radio. Tako da je bilo dovoljno loše što sam oti- šao na univerzitet, a kada sam ga napustio i pridružio se bendu, po- zvao sam ga i popričao sa njim. Re- kao mi je: „Sajmone, mislim da se odričeš celokupnog svog života, ne- mam razumevanja za to što radiš“. Zapravo je prekinuo svaku komuni- kaciju sa mnom i nismo razgovarali sve do noci kada smo se pojavili na „Top of the Pops“, što mislim da je verovatno bilo oko šest meseci na- kon pomenutog telefonskog razgo- vora. Dakle, šest meseci kasnije, u četvrtak uveče emitovani smo uži- vo širom Ujedinjenog Kraljevstva, a moj tata je kasnije nazvao i rekao: „Sajmone, razumem. Nema proble- ma, radiš sjajnu stvar!“ Sve je bilo u redu nakon toga. Da li vam je smetalo što se, uprkos sjajnim tekstovima i odličnoj muzici, priča če- sto svodila na vaš izgled? – Nije nam baš smetalo jer nika- da nismo mislili da je sve do našeg izgleda. Za početak nismo mislili da toliko dobro izgledamo. Imali smo veoma dobar smisao za modu i naš stil je bio važniji od pukog izgleda. Ima mnogo momaka u bendovima ili u časopisima koji bolje izgledaju, ali imali smo stil i, naravno, mislili smo da je sve u našoj muzici. Svira- li smo u klubovima prve godine po- stojanja, sve do početka 1981. Po- čeli smo u maju 1980. i nismo baš bili mejnstrim sve do kraja te godi- ne, pa smo sebe smatrali klupskim bendom. Kada su uspeh i hit-plo- ča počeli da se dešavaju početkom 1981, mislili smo da je to zbog mu- zike. I mislim da je u izvesnoj me- ri stvarno bilo do muzike, ali on- da smo počeli da primecujemo da
T ek je nekoliko bendo- va ostvarilo tako veli- ki uticaj kao „Duran Duran“ osamdesetih. Britanska grupa br- zo je postala sinonim za atrakti- van pop-rok, fantastične tekstove i najsavremeniji stil. Decenijama kasnije muzika benda i dalje traje. Mnogo fantastičnih pesama po- put „Rio“, „Hungry Like the Wolf“ i „Girls on Film“ i danas su podjedna- ko popularne, a činjenica da je „Du- ran Duran“ primljen u Kucu slavnih rokenrola 2022. godine dokazuje da njihova muzika još ima vidljiv uti- caj na kulturu i rokenrol. Veliki deo uspeha benda došao je nakon dola- ska harizmatičnog frontmena grupe Sajmona le Bona. Poznat po svom dobrom izgledu, elokventnim tek- stovima, jedinstvenom glasu i mo- di koja utabava trendove, Le Bon se u ekskluzivnom intervjuu za „Ele- vejt“ priseca kako je sve počelo pre više od 40 godina. Kada ste počeli, poredili su vas sa „Bitlsima“ i zvali Fantastična petorka (Fab Five). Kako se secate tih godina? – Neverovatni dani. Svaki deo naše rane karijere bio je neverova- tan. Secam se da smo otišli u Nju- jork nakon što smo upravo objavili prvu video-kompilaciju. Promocija je trebalo da bude u prodavnici „Vi- deo Shack“ na Menhetnu. Trebalo je da stignemo oko podneva, ali do 10.30 h je bilo toliko fanova na uli- ci da su morali da zatvore put i an-
gažuju šest njujorških policajaca na konjima da kontrolišu gomilu. A mi smo sve to gledali na vestima pre nego što smo uopšte krenuli na pro- mociju. Bilo je ludo i tada smo prvi put shvatili kakav nivo interesova- nja izaziva „Duran Duran“. Dok ste studirali dramu, na preporuku devojke, došli ste na audiciju u ru- žičastim pantalonama sa leopard printom i odluči- li da „probate ’Duran Du- ran’, ali samo to jedno le- to“. Malo ste tada znali? – Bile su to zapravo krvavocrve- ne pantalone sa crnim leopard šara- ma, ali sam ih oprao nekoliko puta i izbledele su, pa postale ružičaste. Setite se onih vremena ranih osam- desetih kada je bilo nekoliko veoma dobrih prodavnica moderne odece, ali kvalitet nije bio sjajan. Ovo su bi- le stvari koje biste uzeli na „Kemden marketu“ – izgledaju super kad ih kupite, ali nakon nekoliko provlače- nja kroz mašinu za veš izblede! Ipak, nisu ružičaste pantalone bilo to što je privuklo bend meni i mene nji- ma. Bila je to moja knjiga tekstova. Imali su svu muziku, ali nisu imali reči. To je ono što sam obezbedio i to je ono što mi je donelo posao u „Duran Duranu“. Vaša porodica nije bi- la oduševljena činjenicom da ste zanemarili studi- je zbog benda. Kako se to promenilo? – Moj otac nije podržavao či- njenicu da sam uopšte išao na Uni-
Tekst / Words: Ana Vodinelic Fotografije / Photography: Profimedia.rs
Interview » Intervju | 29
Made with FlippingBook interactive PDF creator