Jedan od najvećih muzeja na svetu Ermitaž se nalazi u Sankt Peterburgu. Poseduje više od tri miliona spome- nika kulture i kolekcija, među kojima su remek-dela Rafaela, Đorđonea, Ti- cijana, Rubensa, Leonarda da Vinčija, Rembranta, Velaskeza, slikara im- presionista i drugih velikih majstora. Prostire se u više od 500 sala ukupne površine oko 100.000 kvadratnih metara, a posete ga milioni ljudi godišnje.
Ali to nije sve, jer sa srp- skim kolegama već neko- liko godina sprovodite i arheološku ekspediciju na području Vojvodine... – Da, zbog čega će u okviru Da- na Ermitaža biti upravo rusko-srp- ska naučna arheološka konferen- cija, na kojoj ćemo razgovarati o rezultatima naših zajedničkih ak- tivnosti. Sama arheologija nije ta- ko zapažena, ali je veoma važna, s obzirom na to da se iskopavanja, koja su vodili saradnici Ermitaža i Muzeja Vojvodine, vezuju za epo- hu nastanka i naseljavanja Slove- na. Slovenski koreni – neverovatno zanimljiva tema! Među otkrićima naše ekspedicije postoje predme- ti koje muzej može da pretvori u
ja Ermitaža.
blago. Svi predmeti postaju bla- go kada završe u muzeju i praće- ni su detaljnim istorijskim objaš- njenjem. Ima li nešto iz Srbije što želite da „uvezete“ u Er- mitaž? – U izvesnom smislu, ovaj pro- ces je već počeo. Ermitaž je, na primer, nedavno izložio radove srpskih fotografa na festivalu „Di- jalog kulture“, koji se organizuje za mlade novinare. Zatim, krajem oktobra očekujemo posetu srpskih arheologa. Generalno, Srbija ima izuzetno bogatu istoriju i kultu- ru, zbog čega bih mnogo toga in- teresantnog želeo da pokažem u Ermitažu. Inače, lično sam zadiv- ljen srpskim ikonama i freskama.
Dani Ermitaža možda sti- žu u Srbiju, ali i deo Srbi- je je uvek bio prisutan u Ermitažu? – Svakako! U Sankt Peterbur- gu je nedavno, uz podršku „Ga- sproma“, otvorena galerija u znak sećanja na prvog ruskog cara Pe- tra I. I tamo je izložen takozvani „Srpski portret Petra“ – slika koju je naslikao jedan srpski umetnik. Ovaj portret je dobro poznat i u Srbiji jer se čuvao u manastiru Ve- lika Remeta na Fruškoj gori. Kra- jem 19. veka otkupljen je i donet u Rusiju, a potom dat na čuvanje Ermitažu. Zauzvrat, manastir je dobio sredstva za svoju obnovu, kao i kopiju portreta.
100 | Promo » Promo
Made with FlippingBook interactive PDF creator