Uskrs ove godine 20. aprila zajedno slave svi hrišćani – oni koji računaju vreme po gregorijanskom i oni koji ga računaju po julijanskom kalendaru
All Christians – both those who mark the dates according to the Gregorian calendar and those who do so according to the Julian calendar – will this year celebrate Easter together, on 20 th April
Jaja su simbol života Tradicija farbanja jaja veoma je stara. Ja- ja su odvajkada bila simbol rađanja i po- bede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. U kontekstu Vaskr- sa, bojenje jaja se prvi put pominje u 12, a u Srbiji u 16. veku. Priča se vezuje za le- gendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo jevanđelje i stigla je i do cara Tiberija, kome je na po- klon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kad bi bela jaja u korpi promenila bo- ju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hri- stos vaskrse“, a sva jaja u korpi postala su crvena. Legendi ima mnogo, ali simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. EGGS AS A SYMBOL OF LIFE Painting eggs is a very ancient tradition, with eggs having always symbolised birth and victory over death – when the shell breaks, new life emerges from the egg. In the context of Easter, colouring eggs was first mentioned in records dating back to the 12 th century, while the practice was first seen in Serbia during the 16 th centu- ry. The Biblical story is linked to the legend of Mary Magdalene. She came to Rome to preach Christ’s Gospel and even made it to Emperor Tiberius, to whom she gifted a basket of eggs. The emperor didn’t be- lieve in Christ’s resurrection and said that it would be like the white eggs in the bas- ket changing colour. Mary Magdalene re- sponded to this by saying “Christ is risen”, causing all the eggs in the basket to turn red. There are many associated legends, but the symbolism of all these tales is the same: eggs are decorated on Good Friday in memory of the shedding of innocent blood and the resurrection of Christ.
ke molio poznatim nam rečima: „Pomo- zi im oče, ne znaju šta rade“, Isus je, ra- zapet na krstu, izgovorio i sledeće reči: „Bože moj, zašto si me ostavio?“ Večera i izdaja Na Veliki četvrtak Hristos je odr- žao tajnu večeru. Pozvao je svojih 12 učenika, apostola, u jednu posebnu prostoriju na Sionu. Tajna večera je za- pravo bila asketska večera na kojoj je Isus želeo da apostolima predoči svoju smrt. Na toj večeri ustanovio je i jednu novu Svetu tajnu koju zovemo evhari- stija – pričešće. Uzeo je hleb, blagosi- ljao svoje učenike i rekao: „Ovo je moje telo koje se lomi za vas i za mnoge, za oproštenje grehova“. Podelio ga je svi- ma i dao im da piju vino: „Pijte iz ove čaše svi. Ovo je krv moja koja se pro- liva za vas i za mnoge druge za opro- štenje grehova“. Hrišćani se i danas na taj način pričešćuju i to je centralni deo bogosluženja. Ali, osim tajne veče- re, na Veliki četvrtak zbilo se još nešto. Juda Iskariotski, jedan od Isusovih učenika, napustio ga je i izdao. Prodao ga je za 30 srebrnjaka. Dan kad se tuguje Na Veliki petak Isus je razapet na krst, na kojem je i preminuo, na bre- žuljku Golgota koji je tada bio pored Jerusalima, a sada je skoro u centru ovog grada. Golgota na aramejskom znači lobanja, a prema Starom i Novom
zavetu, tu je lobanja Adamova. Po- što je Adam prvi čovek, njegova lo- banja simbolički predstavlja celo čo- večanstvo. Na taj dan u crkvama se iznosi naročit vezeni pokrov, plašte- nica, s predstavom mrtvog Gospo- da. Ona podseća na skupoceno plat- no u koje je Josif iz Arimateje uvio mrtvog Spasitelja. To je dan kada sve tuguje. Ne sluša se muzika, ne- ma veselja, a mnogi vernici ne uzi- maju hranu uopšte. Žalost i pakao Subota je dan žalosti jer je Hri- stos razapet, ali i dan iščekivanja ostvarenja njegovog proročanstva. On je tog dana sišao u prostore Ada i propovedao onima koji su neka- da živeli. Pakao se u Starom zavetu opisuje kao prostor potpune tame, vlage, memle, gde su grešnici bi- li vezani jedni za druge tako da niko nije mogao da vidi lice onoga drugo- ga. Isus je razbio vrata pakla i vaskr- sao u rano jutro u nedelju. Vaskrs i radost Praznik počinje svetom liturgi- jom i pričešćem, kojim se završava višenedeljni post. Hrišćani se tog dana pozdravljaju sa „Hristos va- skrse“, a otpozdravljaju s „Vaistinu vaskrse“, rečima koje mnogi sma- traju istinskom lozinkom trijumfa nad smrću.
Easter » Uskrs | 69
Made with FlippingBook interactive PDF creator