SALUMERIA CON CUCCINA
kao filmskog režisera, gde moram da stvorim prostor za dimenzional- no pripovedanje“, rekao je Gvadanji- no za „Architectural Digest“. Možemo samo zamisliti priče koje će se odvi- jati ovde. Ne možete doći u Rim a da ne odete stomaka punog paste, uz jalo- vo obećanje da ostatak godine više nećete jesti ugljene hidrate. Na pita- nje gde se jede najbolja pasta u Rimu, imamo ne jednu već tri famozne ver- zije italijanske klasike koje vas neće razočarati. Prvo, kaćo e pepe u „Ros- cioli Salumeria con Cucina“. Ovaj re- storan, star samo dve decenije, jedan je od novijih dodataka maloj grupi „Roscioli“ restorana i pekara u Rimu (poslastičarnica je otvorena pre 10 godina). Bežanje od haosa restorana „Campo dei Fiori“ i zauzimanje me- sta za ovdašnjim pultom, uz čašu cr- venog vina i tanjir kaćo e pepe ispred vas, pruža doživljaj istinskog Rima. Sledeća na „ne propustiti“ spisku je karbonara u „Ristorante l’Arcan- gelo“. Iako se Rim najčešće povezu- je sa antikom, karbonara je zapravo izum 20. veka. Tvorac ovog jela i tač- no mesto porekla su nepoznati, ali često se priča da su saveznici, ili ne- ko ko je kuvao za njih, u Rimu 1944. godine pomešali jaja, mleko u prahu i slaninu s pastom. Danas se karbo- nara obično pravi od jaja, gvanćalea, pekorino sira, crnog bibera i špage- ta. Neki kuvari koriste samo žuman- ca, dok drugi dodaju celo jaje. Neki se drže pekorina, dok drugi meša- ju parmezan. Neki biraju rigatone umesto špageta. Svaki kuvar u gra- du verovatno veruje da pravi najbo- lju verziju, ali rigatoni ala karbonara u „Ristorante l’Arcangelo“ – restora- nu sa belim stolnjacima blizu Vati- kana – zaslužuje svoje mesto među esencijalnim rimskim jelima. Svilen- kasti sos, slan ali ne previše, ravno- merno oblaže rigatone, a na dnu ta- njira ostaje dovoljno sosa da možete umočiti komad hleba na kraju. Sve- ža jaja daju jelu živopisnu žutu bo- ju, a krupni, hrskavi komadi gvanća- lea se precizno raspoređuju; kaže se da kuvar lično broji sedam komada po tanjiru.
La Dolce (and still very) Vita: Hedonism then and now From the days of toga-clad emperors, via scenes of decadence in Fellini’s famous film, to today’s aperitifs flavoured with Aperol, the Eternal City has always championed one fundamental truth: life is for living... If possible, with a glass of spritz in hand H edonism in Rome isn’t just debauchery—it’s an art form. Unlike the ex- travagant luxury of Du- bai or the hyper-refined, wellness-obsessed exorbitance of Los Angeles, enjoyment in Rome is organ- ic, slow-burning, almost fatalistic. It’s the nonchalant perfection of a lunch at Pierluigi’s that lasts for hours, where the wine glasses seemingly fill themselves and everyone resembles an extra in a Paolo Sorrentino film. The city is today experiencing a renais- sance of its famous spirit of enjoyment. Rome’s new “it” spots aren’t defined on- ly by the number of zeros on the bill and impeccably prepared Cacio e pepe. They are a reconstruction of that elusive Ro- man attitude: hedonism without ex- ertion, luxury without vulgarity, ele-
Poslednje, ali ne najmanje poseb- no, spagetone al amatrićana u „San- to Palato“. Kada ih naručite u ovom restoranu blizu Bazilike San Đova- ni, konobari vam kažu da će potraja- ti najmanje 15 minuta. Ovo je i pita- nje ljubaznosti i garancije da će debeli špageti biti kuvani kako treba, što ni- je uvek slučaj u gradu gde se, češće ne- go što biste mislili, oslanjanje na pret- hodno kuvanu pastu radi brze usluge često rezultira izostankom teksture. I za kraj – na kom mestu se naj- bolje može ovladati rimskom vešti- nom aperitivo? Dve su opcije! Ukoli- ko volite da se izmaknete od brojnih turista koji su gotovo neizbežni u svakom delu grada, bilo koji kafe na krovu je idealan izbor za aperol u zlatnom satu, ali ako želite da budete u srcu šarmantne vreve i osetite kako ulice Rima dišu u popodnevnim časo- vima, Trastevere je idealan izbor za vas, kao i niz tratorija koje se tamo mogu naći.
PALAZO TALIA
Rome » Rim | 83
Made with FlippingBook interactive PDF creator