Kultura / Culture
upravo u spomen-kuću, koju je mnogo kasnije otku- pila opština. Sa završenom gimnazijom u Zemunu Sava se odupro očevoj želji da postane advokat jer je već bio razvio umetničke sklonosti. Stoga se docni- je bojama radovao svim godišnjim dobima, a mož- da ponajviše proleću, kada bi sunčevi zraci izmamili nežne pupoljke po okolnim dvorištima. – Kočijama bi obilazio njive, voćnjake i vinogra- de po Šidu i okolini i čitavom Sremu i privučen ra- zličitom iluminacijom jutra, podneva i večeri sve je olovkom skicirao, zapisujući i podatke o koloritu. Onda bi u svom ateljeu slikao, postajući tvorac no- vog kosmosa – objašnjava Jovana Lakić, direktor- ka Galerije slika Sava Šumanović . A taj novi kosmos satkan je od svetlosti, pune reda i harmonije. Stoga istoričar umetnosti Milan Kašanin (1895– 1981) u istom kontekstu kaže da se „na kartonima i platnima nijednog našeg umetnika ne vidi toliko belih boja – belih ženskih tela, belog cveća, belih kuća, belih ulica u snegu“. Prolećno se bele i latice šljivika po sremskoj ravnici, namreškanoj blago pre- ma Fruškoj gori, jedinoj planini u celoj Vojvodini. Da bi svoju postojbinu voleo takvom snagom, Sava je morao da putuje i poredi, pa kaže: „Taj šid- ski kraj je najslikovitiji i meni najlepši od svih koje sam do sada video“. Ljupki izgled, smatrao je, Šidu daje i prašina, zašto gradić deluje kao „pudrovan“, a pitom „kao krajevi oko Pariza...“. A u Parizu Sava je pohađao akademiju kod ista- knutog likovnog pedagoga i kritičara Andre Lota, pa od tada njegova dela imaju i notu kubizma, iznikav- ši iz prethodne secesije, simbolizma i ekspresioniz- ma. Uz Savu se pominju i postkubizam, konstruk- tivizam, tradicionalizam, neoklasicizam, fovizam, poetski realizam, nužni da se na kraju skrasi na sop- stvenoj poetici. Tu poetiku sam naziva „kako znam i umem stil“, shodan onom što mu je diktiralo ras- položenje, znanje i motivi. Lepota zavičaja iz njega je izmamila više stoti- na slika, mahom nastalih u poslednjoj deceniji ži- vota, kada su rođene i čuvene Šidijanke ili Kupačice. O njima slikar veli da „stvarno i ne postoje u Šidu, jer se u potoku (Šidini) kupaju samo deca i kadgod koja devojka skrivena žbunjem“. Jer, nalik velikom Renoaru, Sava je za niz gru- pnih kompozicija koristio jedan model što mu je po- zirao u Šidu bolje od svih Parižanki, kako je preci- zirao. Umnožavanjem njenog lika umetnik je hteo da postigne jedinstvo stila koji je tokom života me- njao, u zavisnosti od uticaja i ličnih preferencija. Zato njegov Doručak na travi asocira na delo Edu- ara Manea, dok je Pijana lađa maltene citat Splava meduza Teodora Žerikoa. Njegovi pejzaži listom su prazni u smislu pri- sustva ljudi, a ispunjeni raznim vrstama svetlosti. U prizorima proleća, belina cveća je u ravnoteži sa sjajem još zubatog sunca, a ona zimska nadmašu- je belinu dana, obogaćena srebrnkastim tonovima.
Sava Šumanović Beračice (1942), ulje na platnu, Galerija slika Sava Šumanović u Šidu Sava Šumanović, The Pickers
(1942), oil on canvas, Sava Šumanović Gallery, Šid
S edam decenija je prošlo od osnivanja Ga- lerije slika Sava Šumanović u Šidu, što govori o ogromnoj zaostavštini umetni- ka koju je njegova majka Persida poklo- nila sugrađanima ispunjavajući amanet svog sina, ali i sopstvenu želju. Šumanovićeva spo- men-kuća, otvorena za javnost pre ravno 40 godi- na, pruža priliku posetiocima da vide u kakvom se elegantnom skladu razvijao njegov duh prvih 10 godina života. Najveća prostorija u kući, pretvore- na u atelje, otkriva ambijent u kojem su mnoga Sa- vina remek-dela nastala u poslednjoj životnoj de- kadi. Tu je i paleta sa zatečenim smeđim tonovima kojima je isticao prirodu, njima senčeći žar leta, be- linu zime i nadasve – zelenilo proleća. Međutim, karakter jednog od najobrazovani- jih srpskih umetnika, 80 godina od njegove smrti, najbolje opisuju njegova platna na kojima je doča- ravao „plamteću emociju“, kako je to definisao po- znati likovni kritičar onog doba Todor Manojlović, naglašavajući da je Šumanovićevo slikarstvo vizio- narsko, usmereno na lepotu, neodoljivu i danas u opusu šidskog slikara. Rođen u Vinkovcima 1896. godine, u prilično imućnoj i obrazovanoj porodici, vratio se u Šid 1900, Čuveni slikar bojama se radovao svim godišnjim dobima, tonovima je isticao prirodu, njima senče i žar leta, belinu zime i nadasve zelenilo prole a, koje vam ovom prilikom i predstavljamo
38 | Proleće » Spring
Made with FlippingBook interactive PDF creator