usisivače, pa do one „play somet- hing“ opcije na Netfliksu koja vas uvuče u vrtlog programa za koje niste ni znali da postoje, čini se da je jedna od nimalo naivnih navi- ka ovog našeg digitalnog doba da manje ili više voljno proces odlu- čivanja prepustimo mašini. Ipak, čini se da nigde to nije toliko oči- gledno kontraintuitivno nego ka- da je u pitanju muzička plej-lista. Servisi kao Spotify i Deezer preuzeli su ulogu radijskih di-dže- jova nudeći nam pevljive pesme sortirane prema raspoloženju i onome što smo već slušali. Jasno, algoritam poznaje na koje gitarske
rifove otkidam, pamti izvođače ko- je sam pretraživao i ima osećaj za vokal koji ću ceniti. Međutim, može li zaista avanzovana analiza poda- taka da nas pogodi kao kad krene omiljena pesma u klubu? Ne, i za- to toliko često skipujemo pesme u plejeru. Koliko god moje preferen- ce bile očekivane, teško da govore celu istinu o meni ili kako suštin- ski reagujem na nove stvari. Ne, algoritam nema predstavu kako će me zainteresovati priča o određe- nom izvođaču, da li ću misliti da je bubnjar benda totalni car ili pot- puni ludak, niti milion drugih de- lića slagalice koja nas povezuje sa
muzikom. Ne, softver ne može bi- ti prijatelj koji ti pokloni ploču sa emotivnom vrednošću većom od zlata, jer menja život. Niti vas bilo šta od agresivno- sti kalkulisanog izbora priprema za samostalno otkrivanje onoga u če- mu ćete iskonski uživati. Daje vam samo više od onoga što ste rekli da volite, a niko nikad zaista ne raste u mentalnom smislu od onoga što je već video i čuo, već kada zapam- ti nešto od prve milisekunde. Baš kao sastanak naslepo koji će vam odrediti ljubavnu sudbinu, prava plej-lista je ona koja budi emoci- ju na „shuffle“.
Tekst/Words: Ivan Radojčić Fotografije/ Photography: Profimedia.rs, Depositphotos
Web » Mreža | 79
Made with FlippingBook interactive PDF creator