ad virtuozna američka vi- olinistkinja Elizabet Pit-
kern bude u okto- bru nastupila na beogradskom Ko- larcu, biće to prvi
put da publika u Srbiji čuje zvuke proslavljene „crve- ne violine“. Solistkinja iz Njujorka i vlasnica crvene Stradivari Mendelson violine prvi put nastupa u Srbi- ji 18. oktobra u 20 časova u Velikoj sali Zadužbine Ili- je M. Kolarca , a na programu su Hajdn, Betoven, Ger- švin, Elgar i Klara Šuman. Koncert u Beogradu nazvan je Crvena violina po instrumentu za koji se deda njujorške violinistkinje taj- no nadmetao 1990. na aukciji u aukcijskoj kući Kristi u Londonu. Uspeo je da talentovanoj unuki kupi vio- linu po ceni od skoro dva miliona dolara. „Crvena vio- lina“ je dobila ime po prepoznatljivom crvenom laku, a napravio ju je 1720. čuveni Antonio Stradivari. I da- nas se ne zna šta je bilo s violinom mnogo godina na- kon što ju je napravio, ali je poznato da je među njenim vlasnicima u 20. veku godinama bila i porodica nemač- kog kompozitora Feliksa Mendelsona. Misteriozna sudbina Stradivarijeve violine poslu- žila je kao inspiracija za film iz 1998. godine Crvena violina , koji je dobio nagradu Oskar za muziku. Kasni- je je snimljen i dokumentarac Aukcijski blok , u kojem se pojavila i sadašnja vlasnica violine Elizabet Pitkern. – Pitam se šta je bilo s njom tokom njene nepozna- te istorije, gde je bila i ko ju je imao gotovo 200 godi- na, od 1720. do 1880. godine, kako je tako dobro oču- vana i da li ju je Stradivari napravio za nekog posebno – kaže Elizabet za Elevejt . Koja je vaša priča u vezi sa tim instrumen- tom? – Moja lična priča počinje novembra 1990. u auk- cijskoj kući Kristi u Londonu, kada sam prvi put vi- dela violinu i svirala na njoj. Za nekoliko nedelja sam punila 17 godina. Bilo je to moje prvo putovanje u Lon- don i prvi put da je moja majka, koja je studirala čelo na Džulijardu, putovala u inostranstvo. Bilo je to hra- bro od nas, od majke i ćerke, koje su otputovale same i same sebi krčile put. Unapred sam od Kristija dobi- la specijalnu dozvolu da 20 minuta sviram na violini i, iako je mnogo ljudi bilo u sobi tog dana, meni je bi- lo svejedno, odmah sam se povezala s instrumentom i zvuk se orio. Kako se osećate zbog činjenice da svirate na tako slavnom i skupom instrumentu? – Najviše osećam zahvalnost što sam dobila ovu
priliku. Violina je moj partner na nastupu i osećam ve- liku odgovornost da brinem o njoj i da je jednog dana predam sledećem vlasniku. Na sceni ti magični trenu- ci izgledaju lako i kao da se do njih dolazi bez napora, postoji ljubavna veza s publikom i vanserijsko iskustvo kao da je vreme stalo. Već ste svirali s orkestrima iz ovog regiona. Šta očekujete od Beograda? – Toliko divnih stvari sam čula o srpskoj prestoni- ci. Kako sam već bila u većini susednih zemalja, poseb- no sam uzbuđena zbog nastupa u Beogradu i da susre- ta sa ljudima u Srbiji. Sve je još značajnije za mene jer ću sarađivati s dragim prijateljima i kolegama iz Mu- zičkog centra Luzern, Markom Stuparevićem i Kejlom Herman, i jer ćemo čuti Stradivarijevu violinu u čuve- noj akustici Kolarca . Ta je koncertna dvorana kao još jedan instrument. Koja biste vama omiljena mesta preporuči- li u Njujorku? – Nemoguće je izabrati samo nekoliko! Volim da idem u Karnegi hol , Njujoršku filharmoniju, na kon- certe Bilija Džoela u Medison skver gardenu , da ku- pujem u Saksu , da s prijateljima trčim po mesečini po Central parku, da idem u Metropolitan operu, gledam Krcka Oraščića u vreme praznika u Njujorškom bale- tu, da se klizam ispred Centra Rokfeler na Dan zahval- nosti, da gledam u Van Gogovo Zvezdano nebo u Mo- mi i Moneovu Terasu u Sent Adresu u Metropolitenu...
Tekst/Words: Marina Lučić Fotografije/ Photography: Joy Strotz, Christian Steiner
Concert » Koncert | 39
Made with FlippingBook interactive PDF creator