Neka se spreme Kamčatka, Antarktik i ostrva, ostrva, ostrva! Get ready Kamchatka, Antarctica and islands, islands, islands
– Ma ne! Nema mi spasa na
tom. Nisam videla smisao u tome. Organizovala sam svoj život i svoje poslove tako da mogu maksimalno da se posvetim svojoj ćerki. Sanjate li o Holivudu, o ne- kom svetskom reditelju, o nekoj ulozi? – Maštam o kvalitetnim ljudi- ma, vizionarima i zajedničkoj kre- aciji, gde god oni bili. Pre deset godina osvojili ste Zlatnu arenu za najbo- lju glumicu u filmu Parada. Da li je ta uloga bila neka vrsta odskočne daske? – Eto, nekako kao da su u Pu- li znali koja dva filma sam sa apso- lutnim uživanjem snimila, te su me za oba nagradili sa po jednom Zlat- nom arenom. Ta dva filma su Para- da i Poslednji Srbin u Hrvatskoj re- ditelja Predraga Ličine, koji možete pogledati na HBO. Od koga ste najviše naučili o glumi ili dobili savet ko- jeg se uvek sećate? – O glumi sam najviše naučila od Tomaža Pandura. Velikog redi- telja. On mi je otkrio moje kapaci- tete. Dejan Mijač mi je jednom pri- likom, dok smo spremali predstavu, rekao: „Glumi onako kako ti voliš da vidiš da neko glumi.“ A majka me je savetovala da samo slušam svoj osećaj. Retko dajete intervjue, ni- ste u tabloidima, ne živite pod stalnim okom javno- sti. Koliko vam to poma- že ili odmaže u dobijanju uloga? – Meni je bitno da me u poslu neko bira zbog kvaliteta, a ne zbog pojavljivanja u medijima ili zbog ve- likog broja pratilaca na društvenim mrežama. Sigurno da je lakše ka- da ste svima na radaru, ali to ni- je moj put.
tom polju.
Kako se uopšte neko ko za sebe kaže da je introver- tan odluči za glumu? – Ja se to i dan-danas pitam. Šalu na stranu, ima mnogo motiva za bavljenje ovim poslom. Mene, na primer, najviše uzbuđuje pro- ces stvaranja lika, a zatim igra sa partnerima i to kako zajedničkim umećem nadograđujemo ideju koju biramo da sprovedemo. To je onaj introvertni deo glume. Ono što do- življavam kao težu stranu posla je- su slikanja, davanje intervjua, to- alete i slično. Osvajali ste polove, najvi- še svetske vrhove… Kako ste u ekstremnim situaci- jama uspevali da pomerite svoje granice i izdržite? – Tako što sam hakovala sa- mu sebe birajući situacije u kojima, kad kreneš, nema nazad. Situacije u kojima odustajanje nije jeftina op- cija. Kada sam bila na ekspediciji na Arktiku, cilj je bio da pređemo 300 kilometara psećom zapregom. Imali smo mogućnost za odustaja- nje samo nakon prvog dana, koji je bio izazovan u svakom smislu. Bila sam među onima koji su od- lučili da nastave i sad za sebe mo- gu da kažem da sam bogata jer to iskustvo ima samo 186 ljudi na sve- tu. U ekstremnim situacijama čo- vek može mnogo toga da nauči za kratko vreme i da iz toga uzraste. Jeste li nekad pomislili „neću uspeti“? – Svaki put sam pomislila: „Kuku, šta mi je ovo trebalo!“. Nakon uspona na Kilimandžaro (5.895 metara nadmorske visi- ne), rekla sam da više nikad ne- ću ni na Avalu da se popnem, pa sam već sledeće godine provela tri nedelje penjući se po Himalajima. Čini mi se da je najteži deo odluka da se upustiš u avanturu. A posle se sve nekako posloži da se čovek nadogradi i da izdrži ono čime je sebe izazvao.
Nedavno ste sa ćerkicom i psom krenuli u avanturu po Srbiji. Da li je zaista la- ko spakovati šator i kre- nuti? – U sistemu u kojem si heroj ako uspešno sprovedeš svakodnevnicu mi je bilo potrebno da Luča i ja za- jedno sa našim psima imamo slo- bodu da se jednom nedeljno raste- retimo od raznih zadatih satnica, da spakujemo ranac bez da moram sve unapred savršeno da organizu- jem i da se dodatno na to energet- ski potrošim. Tako je i nastao naš @_kuda _kuda_ prirodnjačko-avan- turistički profil na Instagramu, gde ljudi mogu da isprate gde smo se sve zavukle i da možda i oni požele da se više kreću. Šator na krovu auta bio je dobitno rešenje. Ceo dan pro- vedemo u prirodi, a uveče izabere- mo mesto koje želimo da ugledamo kad se probudimo i tu se ulogorimo. Kad već govorimo o Sr- biji, gde je najlepše, osim kod kuće? – Nas dve smo se, nakon godi- na istraživanja prirode naše prele- pe zemlje, odlučile da kupimo parče zemlje i da se upustimo u avanturu vraćanja starih zanata, permakul- ture, istraživanja prirode dok gra- dimo našu oazu u istočnoj Srbiji. Hajde da se ipak vratimo glumi… Imate li želju da zaigrate u pozorištu? – Nažalost ne. Nemam budžet da se bavim tom scenom. Igrala sam intenzivno u pozorištu dok nisam rodila dete. Zatim sam proredila i na koncu odlučila da mi se ne ispla- ti da pola honorara dajem na dadi- lju kako ne bih bila sa svojim dete-
Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Milan Ilić
Interview » Intervju | 45
Made with FlippingBook interactive PDF creator