Dunav u celom svom toku najveću dubinu doseže upravo ovde (oko 100 metara), što je najveća dubina neke reke u Evropi. Kod Golupca je najširi (oko šest kilometara), a u Malom kazanu najuži (oko 160 metara)
The Danube reaches the deepest part of its entire course right here (approx. 100m), which is the deepest stretch of any river in Europe. It is at its widest near Golubac (6km) and its narrowest in the Small Cazan gorge (approx. 160m)
Istorija čovečanstva, prirodni ekstremi, vodeni vrtlozi i strme litice, neizbrisivi tragovi istorije, zmajevi i princeze zatočene u kulama… Svega ima u Đerdapskoj klisuri AKO IMATE NEKOLIKO
postao simbol prosto zato što te ptice nikada ne napuštaju tvrđa- vu. Ipak, čak i da je tačno da su go- lubovi krivi, mnogo je lepša priča koja se u ovom kraju odvajkada prepričava o prelepoj devojci Go- lubani, koja je odbila da postane deo harema turskog age. Okrutni Osmanlija za kaznu ju je vezao za stenu na sredini Dunava kako bi je naterao da se pokaje. Nesrećnica je okovana i umrla na toj steni dok su Duna- vom odjekivale njegove reči: „Ba- ba, kaj se“, zbog čega se stena i danas zove Babakaj, a grad u sla- vu hrabre devojke Golubac. Ni- je sasvim jasno zašto je lepoti- cu zvao babom, a zanimljivo je da se baba kaya sa turskog mo- že prevesti i kao očeva stena, što opet nema mnogo veze sa ispri- čanim... Legende na stranu, zai- sta je misterija ko je Golubačku tvrđavu podigao jer to do danas niko nije uspeo sa sigurnošću da utvrdi. Mađari kažu da su to bili Ugari, srpski istoričari da je reč
preterivanja oduzima dah. Liči na prizor iz bajke i meni odmah pa- da na pamet da je u jednoj od naj- viših kula sigurno zatočena neka princeza koja upravo plete dugač- ku pletenicu od svoje kose poku- šavajući da pobegne. Utisak baj- kovitosti neće me napustiti ni kad nas pred tvrđavom dočekaju vite- zovi Reda zmaja, njih četvorica u „viteškim“ odorama. Ono što će nam pričati o tvrđavi delom je po- hvala neverovatnoj ljudskoj hra- brosti, bitkama koje su se vodile i utvrđenju koje je ostalo nepoko- reno, a delom je to priča o legen- dama koje se vezuju za ovo me- sto, počevši od onih o imenu… Tako će se ispostaviti da ona moja maštarija o zatočenoj prin- cezi i nije daleko od istine, dobro, od jedne od legendi, po kojoj je vizantijska princeza Jelena bila zatvorena u najvišoj kuli, a vre- me je skraćivala hraneći golubo- ve. Nije, kažu naši vodiči vitezo- vi, mnogo blizu istine ova priča da odatle potiče ime Golubac, jer je mnogo izvesnije to da je golub
SLOBODNIH DANA, ukrcajte se na brod u Beogradu i krenite na plovidbu Dunavom sve do kra- ja Srbije, tamo gde vas čekaju ko- levka moderne civilizacije, tragovi rimskih arhitektonskih dostignu- ća, najveći nacionalni park, jedna od najlepših tvrđava... Usput će- te, prateći reku, videti sve njene moćne lepote koje je nemoguće nabrojati i opisati. Ali ako imate samo jedan dan, kao što sam imala ja, ipak krenite autobusom. Posle samo dva sata stići ćete do jednog od najlepših i najslavnijih srpskih odredišta, tamo gde se Rumunija može go- tovo dohvatiti rukom. Naravno, ako vam je ruka čudesno dugač- ka, nekih šest kilometara, koliko je Dunav na ovom mestu širok, zapravo najširi na celom svom to- ku od Nemačke do Crnog mora. Ako ste u autobusu malo dre- mnuli, imaćete utisak da se niste ni probudili. Ili bar da budni sanja- te. Jer tu, na početku Đerdapske klisure, gde Gvozdena vrata veko- vima čuvaju istoriju ovih prosto- ra, imaćete utisak da ste stigli na more. Dok stojim zadivljena pri- zorom velike vode koja se lagano mreška i u toplom danu zove na kupanje, pogled mi lagano skre- će ka ulazu u klisuru… Na celom toku Dunava, du- gom gotovo 3.000 kilometara, teš- ko da postoji dramatičniji kon- trast u njegovom karakteru nego tu, na samom početku klisure, gde ravničarska reka počinje da pro- bija svoj put kroz karpatske ste- ne. Ovde se odjednom sužava na jedva par stotina metara, pa ne čudi da je upravo tu niklo i jed- no od najimpresivnijih srednjo- vekovnih utvrđenja na celom Du- navu – Golubački grad. Zvući kao totalni kliše, ali po- gled na renoviranu tvrđavu bez
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Mitar Mitrović
Danube » Dunav | 81
Made with FlippingBook interactive PDF creator