Orjen uz susedni Lovćen formira izraziti planinski prsten oko zaliva Boka Kotorska, nalazi se u zaleđu Herceg Novog i vredi se pomučiti da otkrijete njegovu skrivenu lepotu
The Orjen massif, which together with the neighbouring Mount Lovćen forms a distinct ring of mountains around the Bay of Kotor, rises in the Herceg Novi hinterland and is worth the effort required to discover its hidden beauty
to drvo preživljava i od čega živi! A tu je još jedan simbol Orje- na, njegov žuto-beli iris, koji raste samo ovde. Staroslovenski bog Pe- run, koji je za one manje upućene nešto kao slovenski Tor, ispaljivao je munje i gromove kažnjavajući sve koji lažu i kradu. Živeo je na vrhu planine kao Zevs i ponekad se igrao bacajući munje bez razlo- ga, a gde bi munja udarila, nikla bi perunika (iris). Orjen je i plani- na ljubavi, jer ima mnogo mesta na kojima je priroda isklesala sr- ca. Neka su nastala i kao rezultat nesrećne ljubavi žene jednog au- strougarskog inženjera koja se za- ljubila u lokalnom mladića. On je pravio put, a ona svakoga dana do- lazila da ga vidi. Znali su da nikada neće biti zajedno, ali je kao znak svoje ljubavi ovaj momak uklesao kameno srce u zidu punom kame- nih blokova. Danas parovi dolaze do tog kamena da se poljube jer će njihova ljubav biti snažna, baš kao taj kamen. Zaneseni legendama i divljom lepotom, gotovo da nismo bili spre- mni za sledeći korak – daleko od zmajeva i ljutih bogova stigli smo do avanturističkog parka Vrbanj, na 1.100 metara nadmorske visi- ne. U gustoj bukovoj šumi podi- gnut je samo od prirodnih materi- jala, na 7.000 kvadratnih metara, a tu je i 200 metara dugačak zi- plajn. Prepreke visoko u drveću, mreže i lebdeći panjevi su me u isto vreme privlačili i zastrašiva- li, a pre nego sam i bila svesna da sam rekla „da“, već su me okačili na prvo drvo. Neću da lažem, zva- la sam mamu iz sveg glasa, vrišta- la na ziplajnu, srce je htelo da mi eksplodira, ali sam na kraju ispu- stila pobednički krik. Nešto kao onaj Zagorov! Sve u svemu, neza- boravno isksustvo, toplo preporu- čujem da skupite hrabrost i ose- tite adrenalin. Ova naša avantura bližila se kraju, a na kraju je uvek najlep- še, zar ne? Upskos svemu divnom što smo videli i doživeli, kao za- kleti hedonista i uživalac u sve-
mu ukusnom moram reći da je u konobi Baneta Palikuće bilo kao u raju! Pre svega, napolju je bilo vru- će, a kod njega u taverni hladno, i to bez klime. Napravio je svoju konobu oko ogromne stene koja prirodno hladi prostor, kroz nju provukao crevo dugačko 13 me- tara, a na njegovom kraju stavio česmicu iz koje izlazi domaće vi- no, uvek hladno i fantastično. U tom neverovatnom ambijentu na 1.000 metara nadmorske visine, Bane nam je poslužio svoj nada- leko čuveni vrbanjski pršut, pan- četu, domaći sir i hleb koji je tog jutra sam zamesio i ispekao. Tako je pričao o tome kako pravi pršut, kako guli koru sa bukve da bi dim bio beo, kako ga pravi ručno, bez mehaničkih presa ili aditiva, sa to- liko ljubavi i zanesenosti… Samo meso, dim, vazduh i vreme. Da, pr- šut se čeka dve godine, ali se posle toga topi u ustima. Bukvalno. Kod Baneta u njegovu konobu ipak ne možete samo da svratite, morate da se najavite. A onoj mojoj prijateljici sa po- četka teksta dugujem bar jednu ve- čeru, jer je ovo bila neverovatno dobra ideja i sjajna avantura...
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Depositphotos, Profimedia.rs
Montenegro » Crna Gora | 101
Made with FlippingBook interactive PDF creator