Aktuelna izložba Helmut Njutn: Nasleđe u Muzeju fotografije u Berlinu, postavljena na prostranom prvom spratu muzeja, hronološki prati život i vizuelno nasleđe slavnog fotografa
The current exhibition at the Museum of Photography in Berlin, Helmut Newton: Legacy, has been installed to cover the spacious first floor and chronologically depicts the life and visual legacy of this famous photographer
dalo svakom od njegovih mnogo- brojnih ikoničnih prizora kvalitet kadra nekog nesnimljenog filmskog remek-dela, a svakom modelu auru glamazonke u svetu koji joj je go- tovo podređen. Žena, za razliku od dominantne prirode modne foto- grafije doba u kome je stvarao, kod njega nije ljupka domaćica sa rekla- me niti doterana damica sa naslov- nice ženskog nedeljnika. Ona je he- roina sopstvenog života, koja nam se bez reči nedvosmisleno predstav- lja kao moćna i opasna. Izloženo je oko 300 radova (po- lovina se prikazuje prvi put), a publi- ka će konačno videti i mnoge manje poznate fotografije, poimence broj- ne nekonvencionalnije modne foto- grafije koje iznenađuju u kontekstu vremena u kojem su nastale. Iako je Njutn snimao i u boji, čini se da na pominjanje njegovog imena i fasci- nantnog legata pomislimo na igru svetla i senki kakvu daje crno-beli kontrast. Kuriozitet je da Njutn izra- zito nije voleo da snima u studiju. Radeći za etablirane modne maga- zine poput francuskog Voga , kojem je šezdesetih i sedamdesetih veliko-
dušno pozajmljivao svoju stvaralač- ku harizmu a za uzvrat dobio među- narodnu slavu i reputaciju, Helmut je izveo modu na ulice, gde je mo- dele usmeravao poput protagonista paparaco priča. Oštri kritičari Helmuta Njutna obrazlažu da je modnu fotografiju doveo do sive zone pornografije i da je tako ostalo do današnjih dana. To nas neminovno dovodi do krucijal- nog pitanja – da li bi u svetu danas, u skladu sa postulatima sveopšte ko- rektnosti, takav erotomanski pristup jednog autora bio posmatran kao ne- prihvatljiv nakon #metoo pokreta? Međutim, kao što je surovo suditi o umetničkom delu izvan društvenog konteksta u kojem je nastalo, teško je posmatrati takav redak dar isklju- čivo kroz prizmu prijemčivog. Niko pre Njutna nije ni pomislio da baš oni zanemareni prostori naše sive svakodnevice kroz artističku viziju postanu impresivna kulisa na pozo- rišnoj sceni života koji imitira umet- nost, pa tako musava garaža s vid- ljivim industrijskim instalacijama može biti fotogeničnija od ateljea nekog pariskog kuturijera.
Imao je dar da bode oči upadljivo minimalističkim kontrastima, dok je netremice posmatrao ekskluziv- ni i ekcentrični život odabranih pri- padnika elite, formirajući rasterećeni estetski kriterijum kojim će se džet- set tek pokoravati u godinama koje dolaze. Zato su svi žurno dolazili na sesiju slikanja. Bilo je pitanje presti- ža imati portret sa njegovim potpi- som. Mik Džeger, Salvador Dali, Liz Tejlor, Dejvid Bouvi, Katrin Denev... samo su neki od senzacionalnih su- bjekata koji su auru nedodirljivosti potvrdili kroz njegov objektiv. Oštre, mračne, neobične i za- vodljive fotografije vraćaju nas u vreme „larger then life" slave, a iz perspektive rijaliti stvarnosti naših digitalnih dana takav planirani eg- zibicionizam fascinira svojom neu- strašivošću. Veza Helmuta Njutna sa fotografijom kao medijem bila je fatalna, ali se iz nje izrodila čitava jedna istorija (ne)viđenog.
Tekst/Words: Ivan Radojčić Fotografije/Photography: Profimedia.rs
Berlin » Berlin | 99
Made with FlippingBook interactive PDF creator