Er Srbija u oktobru dobija novi širokotrupni avion erbas A330- 200 koga će krasiti lik Mihajla Pupina, jednog od najvećih srpskih naučnika svih vremena
Air Serbia will gain a new Airbus A330-200 wide-body aircraft this October, which will be adorned with the image of Mihajlo Pupin, one of the greatest Serbian scientists of all time
mao medalju Džon Fric . Bio je 27. januar 1932. godine. Za sebe je govorio da je po ro- đenju Srbin, a po znanju Amerika- nac. Životni put koji je prešao od Idvora do najvećih naučnih prizna- nja i počasti uzbudljiv je kao i nje- govo naučno nasleđe. Rođen je u malom banatskom selu 9. oktobra 1854, preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku. Ova neverovatna priča po- čela je na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista i oglasom pa- robrodarskog društva Hamburg– Amerika, koje je nudilo jeftin, ne- komforan prevoz do Njujorka. „Smesta sam se odlučio da okušam svoju sreću u zemlji Fren- klina i Linkolna... Prodao sam knji- ge, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do po- trebne svote. Na put sam pošao sa jednim odelom na sebi, nekoliko košulja i jednim turskim crvenim fe- som koji niko nije hteo da kupi. I za- što da čovek lupa glavu oko tople odeće kada ide u Njujork? Zar ni- je Njujork mnogo južnije od Panče- va i zar se može pomisliti da Ame- rika nije topla zemlja kad se čovek seti onih brojnih slika golih Indijana- ca? To su bile misli koje su me teši- le, te sam se tako umiren rastao od svoga kožuha.“ Obećana zemlja Prva velika pobeda bila je po- beda nad hladnoćom, koja ga je iznenadila već prve noći plovidbe. Grlio je svake noći brodski dimnjak i to mu je pomoglo da uz nadu pr- vi put pogledom obuhvati grad od kojeg je mnogo očekivao… „Četrnaestog dana, rano izju- tra, ukazala se niska obala Long Aj- lenda. U šarenoj gomili uzbuđenih iseljenika verovatno nije bilo sreć- nijeg čoveka od mene kada sam ugledao obećanu zemlju. Bilo je vedro, blago i sunčano martov- sko jutro, a kako smo se približava- li njujorškoj luci, topli sunčevi zraci kao da su topili onu hladnoću koja se sakupila u mom telu od stalnog izlaganja ledenim vetrovima sever-
U mojoj mašti Njujork je bio nešto više nego ma koje drugo mesto na svetu In my imagination, New York was something more than any other city in the world
Profesura, Pulicer, medalja Njegov put je vodio preko na- pornih fizičkih poslova, nepresta- nog učenja i usavršavanja do Uni- verziteta Kolumbija , gde je studirao, a ubrzo postao i profesor. Bio je pro- fesor punih 40 godina. Piše da mu je cilj da pravi ljude bolje nego što je on sam. Mnogo nobelovaca, mnogo velikih naučnika 20. veka bili su Pupi- novi učenici. „Mnogo je značilo i to što je taj koledž bio u Njujorku, koji je u mo- joj mašti bio nešto više nego ma ko- je drugo mesto na svetu. Moja prva pobeda na američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada sam se borio za svoje pravo da na svojoj glavi no- sim svoj crveni fes.“ Amerika nije zaboravila doprino- se naučnika i profesora Pupina. Na mnoge druge načine upisano je na drugom kraju sveta ime ovog idvor- skog dečaka među besmrtnike. Ve- lika zgrada laboratorije za fiziku na Univerzitetu Kolumbija , ogromno i prestižno zdanje, nosi njegovo ime. I ne samo to. Američko Ministarstvo unutrašnjih poslova 1966. godine proglasilo je zgradu Laboratorije Pu- pin za nacionalno-istorijski spome- nik. Na stogodišnjicu rođenja Mihajla Pupina uspostavljena je na Univer- zitetu Kolumbija Pupinova medalja, koja se dodeljuje u znak priznanja za izuzetne doprinose. Jedan krater na Mesecu takođe nosi Pupinovo ime, a od ove godine i jedna mala planeta. Pulicerom je nagrađena Pupinova autobiografija, koja nimalo slučajno nosi naziv Sa pašnjaka do naučenja- ka . Bio je prvi Srbin koji je dobio ovo značajno priznanje, a neverovatno zvuči da su decenijama delovi nje- gove autobiografije bili obavezna lektira u američkim školama.
nog Atlantika. Osećao sam se kao neka druga osoba, a svaki novi pri- zor koji se ukazivao sa broda u toku približavanja Novom svetu kao da mi je nagoveštavao da ću biti do- čekan dobrodošlicom. Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Bu- dimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarno- sti koja mi se ukazala u njujorškoj lu- ci… Grad na obe strane obale izgle- dalo je da vri od raznih poslova.“ Frenklin i Linkoln Kada je sam, bez igde ikog svog, stao pred državne službeni- ke Amerike, pitali su ga zna li koga u obećanoj zemlji. Rekao je da po- znaje Frenklina, Linkolna i Herijet Bi- čer Stou. Bio je to odgovor koji mu je otvorio američka vrata. „Dobre si prijatelje izabrao“, rekao je dečaku dobri carinik i odlučio da ga pusti u novi život u Njujorku. „Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja, i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je po- neo. Ja sam doneo pet centi i od- mah sam ih potrošio na jedan ko- mad pite od šljiva, što je, u stvari, bila nazovipita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam do- neo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, a borba za opstanak ko- ja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesre- ća da se ovde iskrca bez prebije- ne pare; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca, ako se odlučio da sam sebi krči put samo- stalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savla- da sve teškoće sa kojima bi se su- kobio“, piše Pupin.
Moja prva pobeda na
američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada sam se borio za svoje pravo da na glavi nosim crveni fes My first victory on American soil was achieved there, in New York, when I fought for the right to wear my red fez on my head
New York » Njujork | 57
Made with FlippingBook interactive PDF creator