Ana Popović je rođena 1976. godine u Beogradu. Otac ju je upoznao sa bluzom i ona je počela da svira gitaru kada je imala petnaest godina
Ana Popović was born in Belgrade in 1976.Her father introduced her to the blues, and she started to play the guitar when she was fifteen
i nadmašim šta sam na prethodnim pločama uradi- la. Na taj način zadržavam staru publiku i osvajam novu. I tako punih 20 godina. Šta je za vas bluz? Ta muzika ipak ima američke korene, na koji način vi nalazi- te svoj bluz? – Sve oko mene je inspiracija za bluz. Svaki gruv može da se poveže sa bluzom. Svaka muzička ideja, bilo kroz akorde ili tekst, može dovoljno da se pri- bliži modernom bluzu. Iako mi sviramo najrazličiti- je žanrove: soul, fank, rok, džez… Rekli ste jednom prilikom da muzika uvek slavi život. Da li se nešto promenilo na- kon ove dve teške godine pandemije ko- vida-19? – U poslednje dve godine pokazalo se da se u takvim momentima, kad gubim nadu i ne znam šta sutra donosi, čvrsto hvatam za sve šta muzi- ka može da mi pruži. Zaista je predivno ići kroz život uz muziku. Gitaru ste počeli da svirate kao ti- nejdžerka, zahvajujući ocu. Kako se sećate mladosti i tih muzičkih ve- čeri u svojoj kući? – To su mi najlepša sećanja! Moji rodi- telji su zaista znali da nas, decu, blisko po- vežu, inspirišu i da nam učine te godine je- dinstvenim. Naš stan na 11. spratu bio je oaza muzike i umetnosti. Isključenja stru- je i liftovi koji ne rade nisu nas sprečavali da se okupimo za džem-sešn. Vukli smo mu- zičke instrumente na 11. sprat i svirali i peva- li do kasno u noć. Brus Springstin vas je nazvao đavol- ski dobrom gitaristkinjom. Da niste bili na „raskršću“ i prodali dušu đa- volu? Bez sve šale, može li se to na- učiti ili teče venama? – Definitivno se radi o kombinaciji. Mnogo se može postići upornošću i vež- bom. Naravno, tu posebnu crtu, koja je takođe neophodna, imaš ili nemaš. To se ne može uvežbati. Koliko je teško biti žena u muškom svetu gitare? – Ulazimo u doba kad nije tako teš-
Beograd, Amsterdam, LA
Kad biste morali da poredite Beograd i Los Anđeles, da li bi bilo ikakve sličnosti? – Beograd i Los Anđeles ne- maju baš mnogo dodirnih ta- čaka, ali zato je to i lepo, jer mogu da uživam u oba grada. Šta nalazim u jednom, ne tra- žim u drugom. Najčešće sam između tri „doma“: Los Anđe- lesa, Beograda i Amsterda- ma. Sva tri veoma su različita, a prelepa! BELGRADE, AMSTERDAM, LA If you had to compare Belgrade and Los Angeles, would they have any similarities? “Belgrade and Los Angeles don’t really have any similarities, but that’s also why it’s nice, because I can enjoy both cities. And what I find in one, I don’t seek in the other. I’m usually between three “homes”: Los Angeles, Belgrade and Amsterdam. All three
are very different, and individually beautiful!”
ko. Divim se ženama koje su bile u mu- zici mnogo pre mene, jer tada je zaista bilo teško da te bilo ko shvati ozbilj- no. To su žene koje su bile studijski muzičari, završavale prestižne mu- zičke škole i krčile put nama koje smo došle kasnije. Iz priča s nji- ma shvatam koliko je, pored ta- lenta, bitno da si rođen u pra- vom vremenu.
Imate li omiljenu gitaru i zašto? – Dve omiljene gitare su mi fender all original ’64. To mi je glavna gitara, ali imam i fiesta red reisue ’57 . Sviram na njoj na svim koncertima od početka karijere, a dobila sam je od roditelja davne 1996.
Music » Muzika | 35
Made with FlippingBook interactive PDF creator