Goran Petrović pisac / writer
Tamo negde je i meni omiljena po- slastičarnica Pelivan , nadam se da će u povratku sa plaže još uvek biti onih njihovih neponovljivih pere- ca... Atletski stadion je u izgradnji... Nešto niže, ka Kvantašu, podiže se šatra internacionalnog cirkusa, bi- će i slonova... Odavde se vidi most, na drugoj obali su kuće i polja... Ka- ko sve to može da stane u tačku?! Odraslima svašta pada na pamet... Gledano iz veće blizine, recimo, iz poslednje klupe u kabinetu geo- grafije u osnovnoj školi, to je kar- ta Srbije, a Kraljevo je grad na oba- li reke Ibar. Nastavnica koju smo zvali Zuca upire dugačkim štapom, objašnjava nam ono što se zove reč- ni sliv. A posle škole svi trčimo do obale, stojimo kraj plahe vode, zu- rimo u nju i pokušavamo da prepo- znamo pritoke... U slivu Ibra se stiču, već znamo, odrazi srednjovekovnih manastira, po nazivima pritoka jasno je kojih: Žička reka, Studenica, Gradačka re- ka... Koliko li se tek protomajstora, majstora kamenorezaca i živopisaca tokom vekova umilo uzvodno odav- de... Dabome, u Ibru se ogleda, a on- da njegov odraz voda nosi do Kralje- va – i srednjovekovni grad Maglič, najveće očuvano brdsko utvrđenje u Srbiji, zidano da brani karavan- ski put kojim se klisurom prolazilo od davnina... Da se ne govori o to- me kako Ibar svojim tokom priku- plja i obrise planina, senke stoletnih šuma, onda vrbaka, a u njihovom hladu i odseve krila vilinih konjica. A jednom sam kraj same obale Ibra video tada već veoma starog, prvog školovanog kraljevačkog sli- kara Vladislava Maržika, poreklom Čeha, pre svega poznatog po akva-
relima s motivima grada. Vodu ne- ophodnu za nežnu sliku na kojoj je upravo radio zahvatao je dlanom iz plićaka... A kada je završio sa slika- njem, četkice je isprao u reci, Ibar je nosio višak boja – zamišljao sam kako negde tamo, daleko, nizvod- no, putuje čitava izložba, gostuje u tišacima Zapadne Morave, pa Veli- ke Morave, pa Dunava, da bi se pre- ko Crnog mora mogla videti u svim krajevima sveta, ili makar u najve- ćim lučkim gradovima i oglašenim letovalištima. Ibar je odneo i ko zna koliko lop- ti, jer su generacije dečaka kraj njega igrale fudbal. Igralište se nalazilo na gradskoj plaži, topole su bile jarbo- li sa hiljadama uzrojenih listova-za- stavica, školske torbe su bile stati- ve, valjalo je zamisliti kako se one pružaju u visinu i čine golove-ka- pije. Nije se imalo baš sve, nešto je trebalo i zamisliti. Dešavalo se da jače šutnuta lopta završi u reci, či- me je tek počinjala njena putanja – ko zna kome smo je dodavali, mož- da nekome na drugom kraju sveta. U Ibru smo, tu nedaleko od glav- nog kraljevačkog trga, učili da pli- vamo, sve maštajući o tome da će- mo jednoga dana plivati morima. Čak i u nekom od okeana. Ibar je imao i svoj „kopneni“ put. Tu, na obali, nalazi se i zgrada Vodomera, tako nazvana jer je kraj nje bio metalni stub sa brojevima koji su pokazivali visinu vodosta- ja. Iz zgrade Vodomera čula se za- gonetna huka neke pumpe, šta li je već bila ta mašina... Kasnije sam sa- znao da je voda odatle crpena i pod- zemnom cevi skoro dva kilometra vođena do Ložionice, odnosno do železničke stanice... Tako su vodom
iz Ibra pojene lokomotive, koje su zatim, preznojene, huktale šinama, para se uz koloseke opet pretvara- la u vodu, kapljice, Ibar se rosio da- leko od svog korita, na gvozdenim bokovima grdosija, na garavim če- lima i prsima mašinovođa, na tra- vama uz prugu, pa i na nešto da- ljim žbunovima. Pesma pak o Ibru, čuvena, svi je znaju, putovala je kolima, auto- busima, kamionima, malo ko je u „drumskom prevoznom sredstvu“ imao radio-aparat, pa su vozači i putnici katkad pevali tokom vo- žnje, zastajkujući u kafanama, do- nosili je i u prestoničke restorane i hotele, ne tako retko i raznosi- li širom sveta. Ibar je voda koja može naglo da naraste, ali i da oplića, spru- dovi se čas ukazuju, čas nema do- jučerašnjih obala, ali je odredio i mnoge prve ljubavi ‒ kraj njega su začete ‒ pa je tako odredio i grad, za koji pouzdano znam da nije tač- ka... Zato, nekada, kao sada, za- mišljam da se raspravljam sa či- ka Vidanom, tatinim prijateljem pilotom: „Kakva tačka? To vam se samo učinilo, jer ste bili viso- ko, u avionu, ali čim se spustite na aerodrom i dođete do Kralje- va, videćete već čega tu sve ima!“
Kraljevo » Kraljevo | 79
Made with FlippingBook interactive PDF creator