Istorija History
Sretenje: Od ustanka do Ustava
Rađanje moderne srpske države Od 2002. godine Srbija 15. februara obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na dva važna datuma – početak Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. i dana kada je 1835. godine usvojen prvi moderan i za to vreme izuzetno liberalan Ustav Kneževine Srbije D anas je teško zamisliti političku i druš- tvenu klimu koja je vladala u Srbiji pre dva veka, kada su se desila dva presudna događaja za dalji tok naše istorije. Godi- ne 1804. podignut je Prvi srpski usta- nak, kada se narod pobunio protiv Osmanske impe- rije, dok je 1835. usvojen prvi ustav, što je označilo početak stvaranja moderne srpske države. Oba doga- đaja su se odigrala na Sretenje, veliki verski praznik, a taj dan, 15. februar, danas se slavi kao Dan držav- nosti. Nijedan drugi datum nema takav objedinjujući karakter jer Sretenje spaja borbenu, herojsku tradici- ju sa tradicijom primene najviših civilizacijskih vred- nosti kakve su demokratija, ljudska prava i slobode. Vratimo priču na sam početak. Turska, kao jedna od najjačih vojnih sila tog vremena, težila je da osvo- ji celu Evropu. U Beogradskom pašaluku bile su dahi- je, čiji je zulum premašivao tursku tiraniju. U narodu je rastao gnev sve dok nije osvanuo taj sudbonosni dan, 15. februar 1804, kada je u Orašcu za vođu usta- nika izabran Karađorđe Petrović. Ponovnim padom Beograda u turske ruke, 1813, ustanak je ugušen, ali Karađorđe je podelio zemlju seljacima i to je Miloše- vom potvrdom kasnije postala država slobodnih lju- di, u vreme kada je u Americi još postojalo ropstvo, a u Rusiji kmetovi. Sa još nekoliko vođa ustanka Karađorđe posle pro- pasti ustanka beži u Austrougarsku, za razliku od Mi- loša Obrenovića. Ostajanjem u Srbiji Miloš je zadobio naklonost naroda, a kao veštog diplomatu beograd-
ski vezir Sulejman-paša Skopljak unapredio ga je u kneza. Miloš je izdejstvovao samoupravu, a za sebe nasleđivanje kneževske titule. Ukinuo je spahijski si- stem i doneo ustav, opet na Sretenje. Sastavljač tog prvog ustava bio je Dimitrije Davidović, Milošev se- kretar, diplomata, novinar i publicista. Najviši prav- ni akt bio je veoma pravedan i demokratski, a bila je priznata i sloboda veroispovesti. Ipak, pod pritiskom velikih sila Sretenjski ustav suspendovan je nakon svega 55 dana. Iako nije du- go trajao, ovaj ustav postavio je visoke demokratske standarde. Već u sledećoj generaciji (1869), Srbi su dobili opšte pravo glasa za muškarce, opet među pr- vima u Evropi. Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovena- ca, 1918, pa je ukinuto, da bi u Srbiji ponovo poče- lo da se slavi 2002. godine, a mi se svake godine u to vreme sećamo velikana koji su nam prethodili i svo- jim delima doveli do toga da danas živimo u ovoj ve- ličanstvenoj zemlji.
Tekst/Words: Dragana Nikoletić Fotografije/Photography: Mitar Mitrović, Profimedia.rs
66 | Srbija » Serbia
Made with FlippingBook interactive PDF creator