Lorem ipsum dolor / Lorem ipsum dolor
čitaocu usprkos svemu doima kao stvaran lik. Sa hakerskim sposobno- stima koje više vuku na veštičje nego- li na one nekog tehnofrika, pa makar i vrhunskog, sa skoro savršenim foto- grafskim pamćenjem, Lizbet je isto- vremeno i radikalno nepoverljiva i beskrajno ranjiva. Što više čitajući sa- znajemo o njoj, to nam je njen karak- ter jasniji”, ističe Bazdulj u jednoj svo- joj analizi Milenijuma . Dakle, iako se mišljenja zaljublje- nika u Lašonove junake, a posebno junakinje, donekle razlikuju, nesum- njivo je da je baš Lašon taj koji je ši- rom otvorio vrata skandinavskom krimiću. Naravno, valja uzeti u ob- zir njegovu tragičnu i preranu smrt, mitove o napisanim nastavcima, jer obećao ih je deset, holivudsku spo- sobnost da opčini... Ipak, ono što La- šona drži uz prvu liniju književnika jeste raskrinkavanje slike savršenog skandinavskog društva kakvo nam se predstavljalo decenijama. – Ideja švedskog načina života, u evropskoj percepciji, proizašla je iz bitnih odrednica tamošnje države blagostanja, pune zaposlenosti, po- kušaja organizacije transparentnog društva. Već se u ciklusu o inspekto- ru Martinu Beku, započetom polovi- nom šezdesetih, Maj Sjoval i Per Valo okomljuju na tu socijalnu harmoni- ju, odnosno kapitalističku državu. Pi- tanje o tome šta se dogodilo sa Šved- skom neće zaobići ni Hening Mankel, autor ciklusa o inspektoru Valanderu, a ni mnoge posle njega u pokušaju analize niza socijalnih fenomena koji su direktno povezani s istragom zlo- čina ili su tek usputni. Značajnim se čini što je popularni žanr iskorišćen da bi se plasirale određene političke ideje i kritički ispitalo aktuelno stanje stvari, što zapravo i jeste funkcija so- ciokrimića – kaže profesor Duda. TRAUMATIČNA IDILA Bazdulj tvrdi da je Lašon „više stomakom i instinktom, nego svesno i s namerom, napipao traumatičnu pozadinu skandinavske idile. Mračni i sivi društveni kontekst spakovao je u čitljivu i koherentnu priču, a zatim gurnuo prst u ranu. Mizoginija, rasi- zam, (neo)fašizam u fokusu su njego- ve proze“, zaključuje ovaj pisac. Osim Lašona sa pomenutom tri-
rekao da „bez obzira na to što se u njegovim romanima nižu scene na- silja, nijednom nije pokazao prstom na ubicu kao jedinog krivca za takve zločine“. Nesbe smatra da je ključ- na stvar kojom se rukovodi kako da uključi čitaoce da, dok čitaju njegove romane, i sami postanu kritičari sve- Ipak, biće da se suština uspe- ha sage o inspektoru Hariju Huleu upravo krije u njegovom koloritnom karakteru. Hari poseduje onaj tako privlačan autodestruktivni šarm, iza kojeg naravno stoje emotivnost, oda- nost, pravdoljubivost. Dao bi se ta- kav lik naći u desetinama filmova, svi oni tipovi koji uvek urade pra- vu stvar i nestanu. Ima u Hariju ne- što od opštih, a tako dragih mesta. Na primer, to da nije lako zaljublji- ve prirode, ali se ipak u svakom ro- manu nagoveštava po jedna roman- sa. Odnos prema malom Olegu, sinu njegove jedine ljubavi Rakel, neutra- liše sve što biste mu ikada zamerili. Odanost prijateljima, ocu i sestri, kao i osećaj za pravdu jednostavno vas natera da se skoro zaljubite u njega. Idealan filmski lik, naravno. Nesbe je dugo odolevao ponudama, ali onoj Martina Skorsezea nije mogao. Nije teško pogoditi, Harija će igrati neo- doljivi Majkl Fazbender. Onaj koji je, baš kao i Nesbe, po- kupio i kritičarske i čitalačke nagra- de, jeste Islanđanin Arnaldur Indri- dason. Njegov sredovečni, depresiji sklon inspektor Erlendur je kao stari- ji brat Harija Hulea. Pre podne reša- va tuđe probleme, a uveče nikako ne može da izađe na kraj sa svojim. Uz Indridasona, ne smemo zabo- ga što nam se dešava. NEODOLJIVI HARI raviti Karin Fosum, Hakana Nesera, ni Kamil Lekberg. Posebnu pažnju u Srbiji je privukao svojevremeno i ro- man Osećaj gospođice Smile za sneg danskog pisca Pitera Hega. Kroz opasnu i hrabru potragu za istinom o smrti malog Eskima, glavna junaki- nja Smila Jasperson otkriva mračne tajne danskog društva. Skandinavski krimić odavno je podjednako severnjački brend, baš kao Abba ili Ikea. Ali to svi vi koji ste odmah počeli da čitate ovaj tekst – već znate.
logijom, najveći prodor napravili su i Hening Manke sa serijalom o de- tektivu Kurtu Valanderu i Ju Nesbe sa nizom romana u kojima je glav- ni protagonista detektiv Hari Hule. Naravno, treba pomenuti začetnike žanra. To su Maj Sjoval i Per Valo sa kriminalističkim serijalom iz šezde- setih, koji su svet upoznali sa inspek- torom Martinom Bekom. Skandinavci, iako ušuškani u svo- joj državi blagostanja, ostali su ve- oma osetljivi na nepravdu i politič- ki oportunizam, puni razumevanja za ljudske slabosti, otvoreni za drugačije običaje i navike. Sve to našlo se u kri- Lizbet Salander, junakinja Milenijuma, zamišljena je kao hibrid stripovske superheroine Modesti Blejz i androgine verzije Nastasje Filipovne iz Idiota Lisbeth Salander, the heroine of Millennium, mićima. Tu ćete, umesto jurnjave do poslednje stranice za ubicom, prona- ći socijalne probleme, političke stavo- ve, depresivne agente koji su i sami sebi problem, propale brakove, tinej- džere sklone samoubistvu, a uz sve to i potrebu da se učestvuje u odbrani društvenih vrednosti. Do sada već znate, ako ste među milionima onih koji su čitali ove knji- ge, priča u njima je daleko od popu- larne matrice s ključnim pitanjem – ko je ubica. To je, naravno, važno, ali nije najvažnije. Upravo to je i lajt– motiv romana omiljenog srpskog Skandinavca Jua Nesbea. Pozna- ti pisac, čije romane u Srbiji objav- ljuje Laguna , u intervjuu za NIN je was conceived as a hybrid of comic book superheroine Modesty Blaise and an androgynous version of Nastasya Fillipovna from The Idiot
60 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator