U susret Oskaru / Waiting for Oscar
Najviše želim nagradu „Najdraži roditelj“. Još je nisam dobio, nisam se dovoljno dokazao I most want the award “Dearest parent”, but have not yet received it, I haven’t sufficiently proven myself
Lazarev otac bio je železničar. Većina mašinovođa dolazi iz porodice mašinovođa. Zašto bi neki roditelj poželeo svom detetu tako težak put? – To je tradicija. Odgovor na vaše teško pitanje roditeljstva možda i nije tako komplikovan: možda se roditelj mašinovođa pla- ši da će njegovom sinu biti mno- go teže u nekoj drugoj profesiji, a on neće znati da mu pomogne. Šta ako njegov sin postane taksi- sta, ubiće ga bolesni putnik; šta ako postane predsednik opštine, podmitiće ga poslovni partner, pa će ga posle ubiti. Roditelj mašino- vođe zna da postoje mnogo gori i opasniji poslovi van pruge. Govorite o žrtvama, na neki se način smejući se smrti. Mogu li se humorom prevazići muke? – Humor je jedini lek. Ne po- stoji drugi. Možda ljubav, ali malo je onih koji umeju da vole. Mašino- vođe ovako pričaju: „Vozim ja juče i izleti mi čovek. Ja levo, on levo, ja desno, on desno. I zgazim ga...“ Tako sam naučio kako da ispričam priču ovog filma. Zaista, humoru ne treba ništa da bude sveto. Hu-
mor ne treba da uvažava i poštu- je. On je proizvod slobode duha i zato je tako lekovit. Publika je u Moskvi razumela vaš film i nagradila vas. Oče- kujete li da će ga i američka publika razumeti? – Svaka publika je za sebe, a Oskar je jedna fantazija, baj- ka koja motiviše gledaoce da idu u bioskop. Kao svaka bajka, ima neke dramaturške zakonitosti, po- stoji mustra po kojoj bi trebalo napraviti film koji pretenduje na Oskara . Mislim da je naš film o mašinovođama vrlo daleko od te mustre. Ako biste mogli da birate od svih nagrada na svetu, da li bi baš Oskar bio ona koju bi- ste voleli da dobijete? – Oskar nije ni u prvih deset. Na prvom mestu je nagrada Naj- draži roditelj . Još je nisam do- bio, nisam se dovoljno dokazao. Ali radim, trudim se, činim sve da je dobijem. Probao sam i sa pod- mićivanjem, ali nije uspelo. Za tu nagradu morate baš da zapne- te. Ali siguran sam da vredi sva- ku paru!
MOJ OTAC JE ŽELEO POEZIJU Na staroj fotografiji sa lokomotivom vidite kako je moj deda Uglješa visoko podigao mog oca Dušana na lokomotivu. Ali pogledajte namršteno lice moga oca – on neće u mašinovođe, on hoće u poeziju. On je bio mali i nije znao da su u poeziji žrtve mnogo veće nego na pruzi. MY FATHER WANTED POETRY - On an old photograph with a locomotive you can see how my grandfather Uglješa lifted my father Dušan high on the locomotive. But look at the frowning face of my father - he doesn’t want to be driving a train, he wants to be a poetr. He was little then and he didn’t know that in poetry the victims are much greater than on the tracks.
40 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator