Detalji o programu, festivalskim dešavanjima i prodaji ulaznica mogu se pronaći na zvaničnom sajtu – festival.bitef.rs
Details of the programme, festival events and ticket sales are available on the official website - festival.bitef.rs
Borba za zemlju, prava i slobode „Antigona u Amazonu“ grad- skog pozorišta NTGent iz Belgije još jedna je predstava iz ovogodiš- njeg programa u kojoj se mitska i antička ženska figura iščitava i in- terpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kon- tekstom. Čuveni švajcarski reditelj Milo Rau za potrebe rada na ovoj predstavi sa svojim timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanov- ništva poseduje 45% zemlje. Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Ba- zela zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglaše- nijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji. U njemu se trenutno nalazi više od 6.000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena, a Frik i njegov tim jedina su umet- nička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli. Predstava „Pukotina“ u reži- ji slovenačkog autora Jana Krme- lja rađena je prema tekstu britan- ske autorke koja je za potrebe ove izvedbe nazvana Rouz Selavi. Spisa- teljica, naime, u uvodnoj napome- ni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvar- nim imenom i stvarnim naslovom. Već tom naznakom daje se ključ či- tanja ovog teksta koji se bavi sudbi- nom dvoje klimatskih aktivista ko- ji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informa- cije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča. Lekcije o identitetima i budućnosti Jedan od fokusa ovogodišnjeg programa biće predavanja-perfor- mansi, kao što je slučaj sa pred- stavom „Seksualno vaspitanje II: Borba“ mlade slovenačke reditelj- ke Tjaše Črnigoj, koja se bavi temom
borbe za reproduktivna prava u po- sleratnoj Jugoslaviji. Hrvatska dramaturškinja Ja- sna Žmak na „Bitef“ stiže sa pre- davanjem-performansom „This is my truth, tell me yours“. Ova anksi- ozna dramaturškinja, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni unu- tarnji nemir pripovedajući nam sa scene hrabro i duhovito o pozoriš- nom procesu iz kog je dobila tinitus, ali istovremeno ispitujući teme mi- zoginije, rada u kulturi i homofobije. Ovogodišnji program „Bitefa“ čine i dve domaće produkcije, od ko- jih je jedna „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura. U pitanju je još jedan od radova koji na ovogodišnjem festivalu u fokus stavljaju format predavanje-perfor- mans, ali koji odlazi dalje od toga jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američ- kom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom oba- veštajkom američke vojske. Predstavom „Budućnost“, u ko- produkciji Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča lju- bljanskog, reditelj Žiga Divjak na- stavlja da istražuje distopijske vizije sveta svojstvene njegovoj autor- skoj poetici. Ova gotovo neverbal- na predstava priča priču o susretu ptica sa otpadom koji ljudi ostav- ljaju za sobom, podstičući publiku
na hitno preispitivanje sopstvenog odnosa prema prirodi. Snaga kučke za kraj Rad koji fluktuira između žan- rova i koji zatvara ovogodišnji fe- stival je „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pe- peljugo“ brazilske umetnice Karoli- ne Bjanki i njene plesne trupe „Ka- ra de Kavalo“ iz Brazila. Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu istori- je umetnosti – od slikarstva, pa sve do umetnosti performansa, Bjanki odlazi još dalje, proširujući ovaj kon- tekst sopstvenim iskustvom seksu- alnog nasilja i stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti na sceni... Etika i(li) estetika? Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet“, a iza glavnog programa stoji selektorski tim koji čine umetnički direktor Nikita Mi- livojević, izvršna direktorka i kose- lektorka Ksenija Đurović, kao i dra- maturškinja i koselektorka Tijana Grumić. Prema njihovim rečima, baš kao što Dostojevski pod lepotom ko- ja će spasiti svet misli na vrlinu i le- potu ljudske duše, lepota i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etič- ku, a ne samo estetsku kategoriju. – Ambivalentnost ovog slogana u svetu razorenom ratovima, brutal- nostima, stravičnim nepravdama i ekstremnim društvenim podelama, sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista mo- že da spasi taj i takav svet – objaš- njava selektorski tim 58. „Bitefa“. Osim toga što radovi koji će bi- ti prikazani u okviru glavnog pro- grama na razne načine artikulišu ovo pitanje, njihova dragocenost je i u tome što istovremeno ostavlja- ju prostor za mogućnost spasenja.
Selektorski tim / Selection team Ksenija Đurović, Tijana Grumić i Nikita Milivojević
Tekst / Words: Mladen Savković
Theatre » Pozorište | 43
Made with FlippingBook interactive PDF creator