Rođen je i živi u Beogradu, završio je Akademiju lepih umetnosti u klasi profesora Nebojše Bradića, a popularnost stekao ulogom golmana Jakše u filmu „Montevideo, Bog te video“
Born and resident in Belgrade, he graduated from the Academy of Fine Arts, in the class of professor Nebojša Bradić, and initially gained popularity with the role of the goalkeeper Jakša in the film Montevideo, God Bless You
predstavi, nisam bio baš potpuno siguran da li će ovaj tekst i dalje biti interesantan ljudima budući da je ta tema (razvod i borba oko starateljstva) sveprisutna. Ali za- pravo i dalje jeste zanimljivo. Što se tiče mog prethodnika u toj ulo- zi, nisam osećao pritisak jer Da- stin je Dastin i bilo bi nerealno da uopšte uzimam njegovu igru kao referencu. Tako da ja imam svog Kramera. „Šarlota Kasteli“ po mo- tivima knjige „Gospoda Glembajevi“. Kako je bilo raditi Krležu? – Zapravo, mislim da do sada nikada nisam igrao nešto kao što je Krleža, kojeg mnogi smatraju možda najsavršenijim piscem ovih prostora i šire. U predstavu sam potpuno slučajno ušao, i to baš u lik Leona Glembaja koji mi za- sad veoma prija. A što se Krleže tiče... Svaku reč, svaki zarez, sva- ku rečenicu vidim jasno i čujem je u bojama, prosto neverovatno. Veliki Krleža! Krajem prošlog mese- ca premijeru je imala i Da se vratimo malo i na televiziju... Da li već znaš šta čeka inspektora Ple- tikosića u trećoj sezoni „Senki nad Balkanom“, čije snimanje je najavlje- no do kraja 2024. godi- ne? Raduješ li se tom li- ku? – To je verovatno jedna od naj- ozbiljnije i najverodostojnije ura- đenih serija ikada kod nas, ako ne i najbolja serija. Ne znam šta će se dešavati sa mojim likom u trećoj sezoni jer nisam dobio tekst, ali ne radujem se preterano vraćanju Stanku, jer ume da bude mnogo naporan taj rad. (smeh) Sve je počelo sa ulogom u „Montevideu“. Kako sada vidiš taj projekat koji je za mnoge trenutno naj- popularnije glumce bio odskočna daska? – „Montevideo“ je, s ove distance, za mene sada kao neki
najlepši dečački san. Holivud za početnike, kako sam ga zvao ta- da. Volim tog mlađeg sebe. I sada kad pogledam „Montevideo“, ne- kako sam sâm sebi novi ja, kao da još nisam bio raspakovan iz am- balaže. I mogu priznati da mi se čak i zaplače kad nas vidim sve ta- ko bezbrižne klince: nasmejane, verujuće, lude, željne, nežne, i na okupu! Sada sam mnogo bezve- zniji, a samo sam upoznao život. Rođen si istog dana kao Bata Živojinović i uvek sa velikim pijetetom go- voriš o njemu. Šta je od njegovih dostignuća ono čemu eventualno težiš? – Velimir Bata Živojinović je sigurno jedan od najbitnijih ju- goslovenskih glumaca, ako ne i najbitniji. To je jedan apsolut- ni car kinematografije! Suludo je pričati o tome ko je najbolji pevač, ko je najbolji glumac, ko je najbolji slikar. Nečija umet- nost dođe do tebe brže i tačnije i iskrenije od nečije druge, a to ne znači da je taj slikar ili glu- mac bolji od svog kolege. Ne! Umetnost je magija, ona se de- šava uvek sada i ovde, a nikada sutra. Umetnost je u vazduhu, i ti si zapravo srećan čovek ako
je ona došla i do tebe.
O čemu sanjaš budan, o kojim ulogama ili dosti- gnućima? – Sanjam samo o jednoj ulo- zi. Ne znam zašto, ali odavno mi je to u glavi. Naravno da neću re- ći koja je jer će zvučati kao da se preporučujem. Ali da, postoji je- dan ozbiljan dasa koji nas je na- pustio pre 15-ak godina koga bih obožavao da odigram. Voliš li da putuješ, a pre svega, voliš li avione? – Obožavam da letim, što zbog posla često i činim! Volim kada do- đem na aerodrom, pogotovo naš beogradski, jer znam da ću se na njega opet i vratiti, ali posle ne- ke lepe pustolovine. Ljudi na ae- rodromu i u Er Srbiji rade veoma odgovorne poslove, ali su uvek lju- bazni, pa sam imao samo prijat- na iskustva. Jednostavno je – vo- lim da letim!
Tekst / Words: Ana Vodinelić Fotografije / Photography: Uroš Gajić
Interview » Intervju | 27
Made with FlippingBook interactive PDF creator