Koga briga za kralja Već i sama šetnja njujorškim ulicama doživljava se kao obilazak imaginarnog etnografskog muze- ja. Ovo se može i doslovno shva- titi jer nema nedelje a da se na Petoj aveniji ne održi parada jed- ne od mnogih etničkih zajednica. O planetarnom karakteru Njujor- ka svedoči i podatak da u njemu sa članovima svojih porodica ži- vi četrdeset hiljada diplomata, sedam hiljada službenika Ujedi- njenih nacija... Svi zajedno čine najveću svetsku međunarodnu za- jednicu-grad u malom. U takvoj gužvi prisustvo holi- vudskih velikana u nekoj kafeteri- ji prolazi potpuno nezapaženo, a poseta Dalaj Lame ili kralja naro- da Ašante iz zapadne Afrike shva- ta se više kao folklorni nego kao politički događaj. Za Njujorčane je potpuno normalno da kralj koji negde ima milione sledbenika uče- stvuje u karnevalskoj povorci koju je priredio Prirodnjački muzej. Za sve one koji se osećaju preterano važnim, boravak u Njujorku mo- že da bude i pedagoški koristan jer će pored Dalaj Lame ili nekog drugog splasnuti do svoje prirod- ne veličine. Ih, ti sreo Naomi Kembel Pošto je u zgradi Ujedinjenih nacija bio smešten biro „Tanju- ga“, imao sam priliku da u „Dele- gates lounge“ srećem političare i diplomate, ali takođe i umetnike kao što su pevač Stiv Vonder, glu- mica Kendis Bergen i manekenka Naomi Kembel. Moji ukućani su naravno znali da je Njujork krcat poznatim ličnostima, ali su podo- zrevali da sam ih baš ja sreo. Sum- nje da je tako nešto moguće i čak zamislivo obično su izražavali re- čima „ih, ti sreo Naomi Kembel“. Zašto je ja ne bih sreo, pitao sam se. Odustao sam ipak od uverava- nja da je u Njujorku sve moguće jer mi je takav iskaz najviše ličio na reklamu za zubnu pastu. Na pi- tanje koga sam tog dana video u košnici svetske organizacije odgo-
varao sam, otuda, „nikog poseb- no, možda samo nekoliko pred- sednika“. Da li je, imajući sve to u vidu, moguće opisati duh gra- da, samu njegovu srž? Čudovišno biće Možda bi perpetuum mobi- le shvaćen kao pojam nepresta- nog kretanja mogao da bude nje- gov zaštitni znak. Hoću da kažem da Njujork nije kao drugi grado- vi. Što se mene tiče, više sam ga doživeo kao čudovišno biće koje se svaki čas proteže na drugom mestu. Otkud to znam? Po pulsu koji neprestano menja otkucaje. Izmerio sam ga u raznim prilika- ma. Uverio sam se da nije isti. To je, verujte mi, grad koji pati od vi- sokog krvnog pritiska. Kao odgovor na pitanje šta biste morali da vidite u Njujor- ku, ako ste prvi put ovde, delimič- no ću se poslužiti onim što mi- sle sami Njujorčani. A oni kažu da se njihov grad može podičiti muzejima kao što su „Metropo- liten“ i „Gugenhajm“, Muzej mo- derne umetnosti, Frikovom zbir- kom i mnogobrojnim galerijama sa neprocenjivim slikarskim bla- gom. Dragocenostima druge vr- ste popunjen je i verovatno naj- bogatiji Prirodnjački muzej sveta. Već u predvorju se susrećemo sa džinovskim skeletom barosauru- sa sačinjenim od sačuvanih pro- nađenih fosila. Izložena je i repli- ka plavog kita, najvećeg živog ili izumrlog stvorenja ikada čija te- žina premašuje sto tona. Muzej se ponosi i Zvezdom Indije, kako je nazvan dragi kamen od 563 kara- ta iskopan u Šri Lanki početkom 20. veka. Da ima još mnogo to- ga da se vidi svedoči podatak da ovaj jedinstveni muzej raspolaže zbirkom od 30 miliona uzoraka... Za ljubitelje muzike Linkolnov centar je iznad svega. Metropo- liten opera, Njujork siti opera i Američki balet. Zašto ne i Karne- gi hol, ali i drugi koncertni podi- jumi koji od Njujorka prave mu- zičku prestonicu sveta.
Niko nije vredan pažnje Pohvalu svakako zaslužuje i go- tovo apsolutno poštovanje privat- nosti. Možete se posaditi na glavu, navući nogavice pantalona na ruke i rukave sakoa na noge, teško ćete privući pažnju na sebe. Čak i veo- ma slavne ličnosti koje su navikle na prepoznavanje i obožavanje mo- gu se do mile volje šetati ulicama a da ih niko ne udostoji pogleda. Jedna od omiljenih aktivno- sti na koju se veoma lako navi- ći? Odgovor se možda naslućuje u robnoj kući „Lord i Tejlor“ gde kupce na rasprodajama dočekuju himnom i vrućom kafom. Patrioti- zam je, dakle, trošiti. Na takav za- ključak upućuju i pročelja robnih kuća. Nema nijedne bez američke zastave. U istom duhu je i robna kuća „Mejsi“ koja se oglašava kao najveća na svetu. Gde je Plasido Domingo? Central park je svakako neza- obilazan. Za grad koji se zbog od- sustva prostora propinje u visine, neobično je izražena trpeljivost pre- ma velikoj oazi zelenila. Za one koji ne odustaju da se slikaju na važnim mestima, ručak kod Fiorela preko puta Linkoln centra je dobra prili- ka. Ako imaju sreće, dobiće sto do onoga za kojim je, kada je bio u Nju- jorku, redovno sedao Plasido Do- mingo, što potvrđuje i mesingana pločica na kojoj je ugravirano nje- govo ime. Ako ste sa decom, obavezno posetite najveću radnju igračaka na svetu „Štraus“, u kojoj najve-
New York » Njujork | 75
Made with FlippingBook interactive PDF creator