FREDRIK BAKMAN FREDRIK BACKMAN
tive? Da li ste uopšte razmišljali o žanru na početku pisanja ili ste samo želeli da ispričate jednu drugačiju priču? – Da budem iskren, bilo je puno skandinavskih pi- saca mnogo pre mene koji su pisali druge žanrove, a ne samo krimiće. Švedska posebno ima veoma bogatu isto- riju i nasleđe sjajnih pisaca i pripovedača, čije stope ja po- nosno pratim. Naravno, „skandinavski krimić“ postao je internacionalno poznat i popularan kao žanr, ali skandi- navska literatura u celosti zapravo potiče iz duge i fan- tastične pripovedačke tradicije u našoj regiji. Ne samo da su tu sjajni romani već su tu i poezija i bajke, muzika i umetnost. Mi smo u osnovi pripovedači, možda upra- vo zbog te hladnoće, a možda samo želimo da mnogo to- ga ispričamo dok sedimo zaključani tokom čitave zime. Jednom ste rekli da počinjete pisanje od liko- va, a ne od priče. Dakle, ko su ljudi o kojima pišete? Ko je Uve, tako jedinstvena osoba u ta- ko jedinstvenoj situaciji? Da li ste kombinova- li različite ljude koje poznajete iz realnog ži- vota da biste ispričali njegovu priču? – Da, pretpostavljam da bi se tako moglo reći. Kre- iranje lika je kao pravljenje soka od narandže. Da biste napravili samo jednu čašu, vrlo često vam je potrebno mnogo narandži. Isto tako, ponekad je potrebno stopi- ti dvadeset različitih „stvarnih“ ljudi kako bi bio kreiran jedan vrlo dobar lik za roman. Bio sam iznenađen humorom u Čovek po ime- nu Uve . Zasmejati ljude danas uopšte nije la- ko, ali vi to radite sjajno. Da li mislite da smo izgubili smisao za humor u svetu u kojem živi- mo danas i da su vaši romani postali toliko po- pularni jer uspevaju da obnove taj osećaj? – Ne, ne mislim da će ljudi ikada izgubiti smisao za humor. Neke od najboljih komedija na svetu nastale su pod strašnim okolnostima i kreirali su ih ljudi koji su pro- lazili kroz zastrašujuća životna iskustva. Mislim da je hu- mor danas prirodan odbrambeni mehanizam mnogih lju- di. Stoga se nikada nisam trudio da napišem „smešnu“ knjigu, već je to samo način na koji volim da pričam pri- če. Humor dolazi prirodno. Uve i Brit-Mari su vremešni ljudi, a takvi ka- rakteri su u vremenu ejdžizma sve ređi. Sve ređe se stariji ljudi biraju za centralne liko- ve. Kao da je danas zabranjeno biti star… Da li vaši romani stoga kazuju da se ne treba bo- jati starosti? Da li je to početna pozicija u pi- sanju tih likova? – Ne, zapravo nije. Ja samo mislim da ljudi mojih godina nisu mnogo interesantni. Sve češće mislim da su ljudi stariji od 55 godina ili mlađi od 10 godina najbolji za pripovedače. Kako pišete? Kako izgleda vaš proces rada? Da li imate određeno vreme u kojem radite ili ne pišete planski? – I čitam i pišem kad god imam šansu za to, to mi ni- kada nije dosadno da radim, u tome uživam više nego u bilo čemu drugom na svetu. Ali s obzirom na to da sam se oženio i dobio decu, naravno da sam morao malo dru- gačije da se organizujem, tako da pišem najviše dok su klinci u školi. Obično to drugima objašnjavam sa „pišem danju, a razmišljam noću“. U Stokholmu delim kancela-
Ljudi mojih godina nisu mnogo interesantni. Sve češće mislim da su ljudi stariji od 55 godina ili mlađi od 10 godina najbolji za pripovedače / People my own age are not very interesting. I feel most often that people over the age of 55 or under the age of 10 are the best for storytellers
riju sa Niklasom Natom o Dagom, koji je takođe pisac i koji je napisao roman 1793 , između ostalog. Tu kance- lariju delimo već devet godina i to dosta dobro funkcio- niše. U kreativnom smislu mnogo znači biti u društvu i biti u mogućnosti da sa nekim drugim pričaš o svom pi- sanju i pričama, osim sa samim sobom. Tako je mnogo mojih dela zapravo nastalo. Da li ćete u buduće promeniti kurs i pokušati da napišete krimić? Da li čitate tu vrstu litera- ture i šta mislite o tom fenomenu? Da li volite ili ne radove pisaca krimića? – Gajim veliko poštovanje prema žanru krimića i mno- gi moji dobri prijatelji pišu u tom žanru. Ja ne pišem jer to zaista nije moja oblast, više sam zainteresovan za dra- me međuljudskih odnosa. Međutim, kada je reč o čita- nju, među romanima u kojima uživam su najčešće oni ko- ji ne pripadaju jednom žanru, već su mešavina više njih. Romani Niklasa Nata o Daga su dobar primer jer su na izvestan način krimići, ali su takođe sjajna istorijska k- cija, smeštena u Stokholm 18. veka. To će me uvek više zainteresovati. U osnovi, uvek ću pročitati bilo šta ka- da osećam snažnu vezu sa likovima i kada osećam da je i pisac bio snažno vezan za njih. Volim onaj citat autora Grenta Morisona koji kaže: „Ako plačeš dok čitaš nešto, to je produžetak nečijeg plača dok je to pisao.“ Kada već govorimo o citatima, u jednom de- lu vaše knjige vi kažete da „kad se ljudski mo- zak isključi, prođe mnogo vremena dok telo to ne sazna.“ Pitanje – da li je ljudski mozak be- skrajna jednačina koju nikada nećemo rešiti? Da li će čovečanstvo okončati kada razotkrije- mo sve tajne mozga? – Da, slažem se da je mozak jedna od najvećih misterija. Ali nisam dovoljno pametan da odgovorim na ovo pitanje.
34 | Ekskluzivno » Exclusive
Made with FlippingBook interactive PDF creator