IZ MOG UGLA FROM MY PERSPECTIVE
MITOVI O zlatnim kašikama i Dolini jorgovana Kao fenomen, mit je star bezmalo koliko i ljudska vrsta. Stremeći tome da proniknu u najveće tajne života, prirode, sopstvenog okruženja, pojava, izazova i opasnosti koji su ih okruživali, naši su preci pokušavali da razrešenja brojnih sudbinskih zagonetki pronađu i u magijskom, religijskom ili mitskom, kaže Dejan Ristić
Dejan Ristić istoričar i pisac/ historian and writer M it, sa jedne strane, nastaje usled manjka znanja i veština koji su neophodni ka- ko bi se došlo do istinitog i trajnog od- govora na važna pitanja koja život stav- lja pred nas. Istovremeno, i neretko, mit nastaje i kao posledica potrebe da se identi kuje, de ni- še, opiše, rastumači, osnaži, okuraži, obodri, proslavi, tu- guje, oplače, od zaborava sačuva događaj ili ličnost koji u dužem vremenskom okviru zaokuplja pažnju pripadnika jednog naroda, verske, društvene ili neke druge zajednice. Teško je izdvojiti samo dva mita u koje najviše veru- jemo, ali neka to budu sledeća dva. Jedan, koji je veoma poznat, odnosi se na susret nemačkog kralja i cara Svetog rimskog carstva Fridriha Prvog Barbarose i velikog župa- na Stefana Nemanje (1166–1196), do kojeg je došlo 27. jula 1189. godine u Nišu. Veoma često se u javnosti mo- že čuti tvrdnja da je nemački vladar tokom obeda koji je bio priređen u Nišu hranu uzimao rukama, dok su veli- ki župan i njegovi plemići to činili koristeći viljuške izra- đene ništa manje nego od čistog zlata. Indikativno je da nam o tom susretu svedoče isključivo istorijski izvori ne- mačke i vizantijske provenijencije, ali ne i oni srpske. Za- čuđujuće je i to da nam o tom važnom događaju niti jed- nu jedinu reč ne govore Nemanjini biogra i sinovi Sveti Sava Prvi Srpski i kralj Stefan Prvovenčani. Izvori nemačke provenijencije znatno su bogatiji i obuhvataju više spisa. Međutim, ni pisani izvori nemač- ke provenijencije niti jednom rečju ne spominju bilo ka- kav pribor za jelo koji je navodno koristio Stefan Nema- nja. Ono što istorijska nauka može da saopšti odnosi se
na to da je taj mit nastao krajem 19. i početkom 20. ve- ka, na talasu sveprisutnog romantičarskog pogleda na našu slavnu prošlost. Veoma smo ponosni i na to što je navodno Jelena, su- pruga kralja Stefana Uroša Prvog Velikog (1243–1276), poticala iz porodice Anžu. Posebno nam je romantičan navodni gest našeg vladara, koji je, u čast dolaska svoje neveste, naredio da se obale reke Ibar, kroz čiju je dolinu prolazio drum kojim je Jelena stupala, zasadi jorgovani- ma. Međutim, ukoliko bismo u istorijskim izvorima tra- gali za poreklom kraljice Jelene, iznenadili bismo se ka- da bismo shvatili da ona svojim poreklom nije bila ni u kakvoj vezi sa porodicom Anžu.
92 | Ritam Srbije » Rhythm of Serbia
Made with FlippingBook interactive PDF creator