AKO VAM JE NEKO REKAO DA BEOGRAĐANI VOLE knjige, nemojte da mu verujete na reč. Pla- nirajte da se u srpskoj prestonici nađete krajem oktobra i posetite carstvo književnosti, koje je u na- šim kalendarima zaokruženo sva- ke godine kao jedan od onih doga- đaja koje jednostavno ne možete da dočekate. Čak i da niste literar- ni fanatik, ima nešto neodoljivo u milionima šarenih korica, mirisu novih stranica, ljudima koji hoda- ju među štandovima sa spiskovima željenih izdanja u rukama zanese- no prelistavajući tek izašle knjige. Sajam knjiga posebno je me- sto za sve nas koji volimo da čita- mo, ali i za pisce, koji na licu mesta mogu da gledaju taj proces zalju- bljivanja u svoja dela. „Tražite ovde knjigu koju će- te moći da volite. Time možda po- mažete ovoj planeti da preživi“, re- kao je pre 20 godina Milorad Pavić na Sajmu knjiga, a divna Desan- ka Maksimović izjavila je da je na Sajmu često tužna… Pogledajte ovu ogromnu koli- činu tajni oko sebe! Na Sajmu knji- ga se uvek osetim više tužna nego radosna. Da poživimo stotine godi- na ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte! Sve je počelo na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita, i to davne 1956. Prisustvovali su tom prvom sajmu mnogi jugoslovenski velikani pi- sane reči, među kojima su bili Ivo Andrić i Miroslav Krleža, da spo- menemo samo neke. Već naredne, 1957, Sajam knjiga održan je u Be- ogradu – odmah nakon završetka izgradnje moderne hale, i veoma brzo zaslužio je epitet kultnog. Da- nas se smatra najvećim stecištem izdavačkih poslenika iz celog sve- ta, odmah nakon sajmova u Fran- kfurtu i Varšavi. Sajam knjiga je prilika da se, osim brojnih domaćih, u Beogra- du predstave i inostrani pisci i iz- davači, pa smo u prethodnih više od 60 godina imali priliku da vidi- mo i čujemo najveća imena svet- ske književnosti. Upravo taj aspekt
Sajam knjiga održava se krajem oktobra, najčešće traje sedam dana, a domaćin mu je od svog osnivanja raskošni Beogradski sajam / The Book Fair is held at the end of October, usually lasts for seven days, and has been hosted by the splendid Belgrade Fair since its establishment
Freni i Zui . Stavio sam je u kapulja- ču. Čim su primetili da knjige ne- ma, počeli su da nas sve pretresa- ju, ali knjigu nisu našli, pošto im na pamet nije palo da je traže u ka- puljači. Od tada je prošlo gotovo pola veka, a ja sam bio na gotovo svim sajmovima. Takođe, za me- ne je Sajam lekcija iz skromnosti, jer kad čovek vidi na jednom me- stu milijardu knjiga, uz to kapi- talnih izdanja, sabranih dela, en- ciklopedija, dođe mu besmisleno da sedi i da piše novu knjigu. Lu- dilo je, ipak, jače od razuma i ja se vraćam kući da pišem novu knjigu.“
Sajma najbolje je objasnio Ivo An- drić, koji je 1970. rekao: „Već na prvi, površan pogled može se videti želja da Sajam bu- de otvoren prozor sa dvostrukim vidikom, sa vidikom za našeg čo- veka u strani svet knjige i vidikom za stranca na put i razvitak knjige u književnostima naših naroda.“ Momo Kapor, čovek koji je po- la veka dolazio na svaki sajam, do- bri duh Beograda, hroničar njego- vih ljudi i vremena, počeo je svoju vezu sa Sajmom knjiga kao student Likovne akademije zaljubljen u Se- lindžera… „Za mene je Sajam velika lek- cija o vremenu. Naime, pre 50 go- dina sam došao na Sajam prvi put kao mlad student Likovne akade- mije, a imao sam đubretarac sa ka- puljačom i ukrao sam jednu knjigu,
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: IStock, Profimedia.rs, N. Jovanović
Rhythm of the city » Ritam grada | 57
Made with FlippingBook interactive PDF creator