: , / : ,
sviram klavir i komponovao, a onda mi se otvorio put glume, koji je objedinio sva moja traganja. Kad sam imao 15 go- dina, Nataša Kovačević, profesorka knji- ževnosti, otvorila je pri pozorištu omla- dinski dramski studio u mom rodnom Kraljevu. Voleo sam da gledam predsta- ve za odrasle od petog razreda, pa sam preskočio dečji repertoar. Što sam vi- še gledao predstave, učestvovao na ra- du na njima, više sam se interesovao za glumu kao poziv. Prvi put sam nastupio 7. februara 1986. godine u predstavi sa- stavljenoj od četiri Joneskova komada na teatarskoj sceni u Kraljevu. Dve ulo- ge sam tumačio: profesora i gospodina Smita. Sećam se sebe takvog sa mnogo poleta i zamaha iznutra. Taj podsticaj i sada uvek tražim i najčešće nađem. Me- đutim, pomislim svaki dan da mi gluma nikad nije trebala u životu. Velika radost bi mi bila da sam baštovan i da imam baštu da je kreiram. MOJA ŽIČA Kuća mog dede po ocu bila je prva do manastira. Kuća bake po majci je oko 200 metara od manastira. Blizu metoha sam provodio mnoga leta i zime. Prostor oko manastira bio mi je nadahnjujući, budio je mnoge porive. Kao prostori ko- ji mame da se zavlačite u iste kutke, ve- rete po istom drveću. U to vreme je to više bila slutnja duhovne atmosfere, a vremenom sam se iznutra prepoznao u tom duhovnom prostoru. U zrelijim go- dinama sam počeo da se pitam o potre- bi čoveka da se posveti takvom životu i približi Bogu. U tom prostoru nema kra- ja. Sa sobom najčešće tamo razgovaram i uvek jedva čekam da opet odem. Ta- mo razgovaram sa sobom i kad sam na nekom drugom mestu. SVET JE OVAJ TIRAN TIRANINU Njegoš je rekao: „Svet je ovaj tiran tiraninu.“ U ovakvom svetu i vremenu niko ne može da živi kao bubreg u loju. Ljudi sebe izuzimaju od okolnosti radije videći sebe kao žrtve vremena i sudara- jući se s njim. A malo čine da poboljšaju svet u kojem su. A onda smo skloni da krivimo vreme, druge ljude, politiku, kri- zu... Sve to i smeta, ali šta smo kao poje- dinci uradili u onome šta možemo? Po- jedinac treba da uloži trud u prostoru koji mu je dat. Svako greši svakodnev- no. Verujem da svi imamo mnogo pro- stora da kreiramo pre svega odnose sa najbližim ljudima. Zahtevati stalno ne- ku veću i bolju meru ljudskosti prema
A champion of the acting ensem- ble of the Belgrade National The- atre, he performs at Madlenia- num Theatre & Opera, Terazije Theatre and the Yugoslav Drama Theatre, whilst also starring in the TV series “Brand- ed in a racket”,“Shadows Over the Balkans” and “The Civil Servant”...
sebi i drugima nije strogost, a to često ne radimo ni prema sebi, ni prema oni-
ma koje tvrdimo da volimo. IMAM PETORO DECE I BORIM SE ZA NAŠE VREME
Trudim se da im ne namećem svoj autoritet, nego da im otvorim što više razloga za samoosmišljavanje i pomo- gnem im da do njega dođu. Ćerka Jana (18) svira klavir, ima nastupe. Sina Vi- dana (17) zanimaju IT i košarka, Bog- dan (15) posvećen je muzici, a Kalina (9) sve zanima, najviše me podseća na mene. Ćerka Ilina (7) kreće u prvi razred u septembru, rado peva. Nadam se da neću prepoznati glumca ni u kome od njih. Ne bih da deca prolaze kroz stvari kroz koje smo supruga i ja kao glumci prošli. Trudim se da im posvetim svaki slobodan trenutak i borim se da obez- bedim vreme da budemo zajedno. Te- ret njihovog odrastanja je najviše pao na njihovu majku, ali nije samo količi- na vremena kvalitet roditeljstva. Deca su mi otvorena i slobodna i pričamo o svim temama. Naučeni su da je uz raz- govor sve rešivo, a to je bitno za proces sazrevanja. Imam osećaj da nikad nisam dovoljno s njima, na neki način sam im uskratio sebe, ali se trudim da im to na- doknadim.
I LOVE TO PLAY
I love a stage where I can play nicely, which provides a template for searching in many hues. It doesn’t matter to me whether it’s theatre, lm or TV. I also really love radio dramas and listen to them regularly. Every space where the possibilities of a single lan- guage are tested is close to me artistically. Theatre is laboratory research for seeking and creating. I like open directors who delve into as many issues as possible in order to resolve some scene. Jointly searching for a goal is invaluable. There are no nished recipes in any art; the possibilities are end- less. I rejoice when someone on the team has a good proposal. I would love to play with Robert de Niro and Meryl Streep. I’ve directed around 30 plays. I love that expe- rience. The complete view of more intense expression, the responsibility to ensure play- fulness, readability, depth... I would love to direct plays based on the novels of Shake- speare and Chekhov. Although I know some
102 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator