na licima štićenica – žeđ za životom, sublimirana u osmehu koji se javlja kada je najteže, odlikuje ljude sa ovog kontinenta. Afrika se najpre mora voleti da bi se upozna- le njene tajne, jer tamo gde nema puteva, struje, to- ple vode, tamo harmatan (vetar) ume da se zavuče u sve vaše pore, a udobnost ne može da se očekuje. Mogla bih da kažem da ovaj kontinent privlači po- malo čudne, ali izdržljive ljude. Na severu Kenije, od granice sa Etiopijom, tre- balo mi je tri dana za 300 kilometara vožnje! Na tom putu sam srela neke od najlepših žena koje sam vi- dela, pripadnice plemena Samburu. Skupljale su dr- va za ogrev, na leđima i glavi su sigurno imale više od 20 kilograma grana, uvezanih čvrstom tkaninom. Ukrašene desetinama ogrlica od sitnih, šarenih per- li, koje su i deo njihove tradicionalne nošnje, ove že- ne nežnih i simetričnih crta lica i vretenastih tela dostojanstveno su hodale po zemljanom putu, iša- ranom dubokim rupama nakon obilnih kiša. Žene su zadužene da vode brigu o deci, kući, da donose vodu, što neretko znači i prelaženje od pet do 10 ki- lometara u jednom pravcu... Život žena na Crnom kontinentu nije lak. U Ugandi, nedaleko od Mgahinga, nacionalnog parka punog vulkana, nalazi se uspavani gradić Kiso- ro. Tamo sam se družila sa zajdnicom Mutva (Batva, Tva) . Ljudi iz šume, kako sebe nazivaju, ili Pigmeji, kako su poznatiji, pleme su lovaca i skupljača. Još je Aristotel u svojoj Istoriji pominjao da Pigmeji ži- ve tamo gde Nil izvire, gde ždralovi lete. Oni su ni- skog rasta, do oko 150 centimetara, imaju kose oči i nesto svetliji ten od pripadnika plemena Bantu i
Bebe u sirotištu slonova igraju se u blatu: Kenija Babies play in the mud at an elephant orphanage, Kenya
| 53
Made with FlippingBook interactive PDF creator