drugih stanovnika Afrike. Njihovi dalji rođaci su pripad- nici zajednice San ili Bušmani. Tamo mi je Kaburabuza, najstariji Mutva, pričao o nji- hovom životu u šumi pre nego što je šuma postala park, a oni prognani iz svog doma. U njihovom rečniku nije postojala reč bogatstvo, oni su sve što su posedovali de- lili i nosili sa sobom. Pre lova bi se pomolili bogovima šume, često su je nazivali majkom, a uzimali su onoliko koliko im je u tom trenutku bilo potrebno. Nikada više. Živeli su u skladu sa prirodom, poštovali je, a ona im je uzvraćala izobiljem. Danas, prognani iz krila svoje maj- ke, Pigmeji se suočavaju sa ozbiljnim problemima, po- put neuhranjenosti, za koju kažu da podstiče sve druge bolesti. Tradicionalno znanje, koje se prenosilo sa kole- na na koleno, generacijama, danas iščezava. Afrika, kolevka svih nas, dugo vodi svoje bitke sa ra- tovima, bolestima, klimatskim promenama... Spremna je da vam ponudi srce, oplemeni vas, samo ako joj dopusti- te. Purpurno nebo u suton, hiljade zvezda koje vam oba- sjavaju put u mraku dok hodate nekim svojim daljinama i znate da nikada niste sami. Moja duša je ostala da luta nepreglednim savanama, šumama i pustinjama, a ja joj se stalno vraćam...
Made with FlippingBook interactive PDF creator