M ilan Tucović je u de- tinjstvu od gline koju je tražio u potocima vajao glave i poku- šavao da ih ispeče. Privlačila mu je pažnju lepota prirode i repro- dukcija slike Edvarda Manea koju je na majici imala njegova sestra. Odrastao je u selu Gorobilje, kod Požege, roditelji su mu bili zemljo- radnici bez umetničkih talenata. Zato kaže da je u slikarstvu „pre- dak sam sebi“. – Kao dete nisam bio svestan da sam oduvek imao umetnički po- gled na svet, da su me likovna i primenjena umetnost mamile vi- še od svega. To sam spoznao tek kad sam započeo školovanje i od šestog razreda sam postao sigu- ran da je moj put slikarski. Crtež mi je bio prva ljubav. Prve časo- ve slikarstva imao sam u srednjoj školi u Požegi. Tada sam zavoleo dela Pikasa, Modiljanija i renesan- sne slikare, pre svega Leonarda da Vinčija. Jak uticaj na mene imao je moj srednjoškolski profesor va- jarstva, pa sam u Beogradu i diplo- mirao vajarstvo, a ne slikarstvo – kaže Tucović. Prvi crtež prodao je u srednjo školskim danima. Od tog novca je častio drugare sa dva ručka u kafani. – Srećom, nikad nisam imao problema da živim od slikanja. Uvek je neko želeo da ima moje delo. Više problema sam imao za- Tekst / Words: Ana Vodinelić Fotografije / Photography: Privatna arhiva
to što nikad nisam želeo da budem angažovan za neku ideologiju, par- tiju, trend… Radim 365 dana godiš- nje, zato se ne sekiram da li ću od svog rada preživeti. Nikad ništa specijalno nije tra- žio otkrivajući svoju umetnost, pa se i spontano od vajarstva usme- rio na slikanje. Crteži su mu vre- menom dobijali sve više boja, ot- krio je i ulje na platnu. Do danas mu je veran. – U snovima mi se često poja- ve likovi i motivi, koje potom na- nesem kičicom na platno. Uvek sli- kam više slika istovremeno. Ujutru ne znam šta ću tog dana slikati. Tek kad priđem platnu, slika krene samostalno da se stvara kao film na platnu. Često, zagledan kroz prozor ateljea, posmatra prolaznike na ulici, koji pritisnuti dnevnim po- slovima gotovo da ne vide svet oko sebe. Za to vreme na njego- vom štafelaju je nova slika. – Uvek je reč o apstrakciji sa iskošenim uglom gledanja. Na njoj fleke, linije, boje... Mukotrpno je gra- dim. Sporo napredujem. Ponekad mi to slikanje liči na rovovsku borbu u kojoj se linija fronta teško pomera. A nekad se desi iznenadna radost, zaboravim na sebe i, postavši ve- ći od sebe, slikam sa lakoćom. Jed- no vreme vodio sam statistiku šta i koliko radim. Došao sam do bro- ja od oko 800 ulja na platnu i više od 3.000 crteža i akvarela, a onda
Made with FlippingBook interactive PDF creator