Tradicija / tradition
ni. Zato se oduvek zna šta se na dan svadbe valja, šta ne, a svaki detalj u sebi krije priču. Tako su se venčanja nekada pra- vila s jeseni, kada bi svi radovi u po- lju bili završeni. Znao se red, pa se iz kuće prvo udavala najstarija ćerka. Već kad se zadevojči, posle 15. godi- ne, majka ju je učila o životu, a onog s kim će provesti vek viđala bi samo na prelima i poselima, na ispaši sto- ke. Nisu njih dvoje, međutim, mogli mnogo da biraju – to je bilo na rodi- teljima. Gledalo se pre venčanja ima li bolesnih u familiji, pitalo se od ko- jih je kuća mlada, da ne slave slučaj- no istu slavu. I zvanje na svečanost imalo je svoj red. Šta su danas pozivnice, ranije je bila buklija, koja, eto, i dalje kruži po Srbiji. Ova boca s rakijom, ukrašena peškirima i cvećem, desetak dana pred svadbu šalje se redom svatovima, a onaj ko je dopuni i okiti daje znak da će doći na veselje. Na sam dan svadbe sve oči su upr- te u mladu, tako je bilo i ostalo. Ona ta- da postaje žena, ali, prema verovanju, baš tog dana je najranjivija jer prelazi iz jednog života u drugi. Ona tad nije ni očeva ni mladoženjina, nije ni u svo- joj ni u njegovoj kući – ničija i nigde. I tako setna što napušta stari život, mlada lice krije pod velom. A umesto njega nekada je nosila smiljevac, ka- pu okićenu aromatičnim biljem. Smi- ljevac je bio tu, kao veo danas, da štiti mladu, da na sebe hvata zle uroke, da ih skrene daleko od mladinog pogleda. Da sve prođe kako valja, nevestu celoga dana čuva i dever, mladoženjin brat od ujaka. Ne treba da čudi što se on nikako ne odvaja od nje, običaj u istočnoj Srbiji kaže da bi svatovima morao da plati čabar vina ako bi je izgubio. A teže nego sačuvati bilo je osvojiti mladu. U većini sela u Srbiji dobar strelac iz mladoženjine pratnje i dalje mora da obori jabuku koju tast priveže na najviše drvo u dvorištu. I to baš jabuku, jer se veruje da predstav- lja životni ciklus od rođenja do smr- ti, pa se njenim rušenjem pred mla- dinom kućom simbolično ruši svaka moguća granica između dve famili- je, koje stupaju u savez. Tako svatovi ulaze u dvorište tek kad jabuka pad- ne, kao što će mlada pasti u mlado- ženjine ruke. Međutim, tu preprekama nije kraj. I danas se zna, ako mladoženja iole drži do tradicije, mora mladu da ku- pi od njenog brata. Sada je sve to ša- la i cenkanje, a nekada je bilo posve
1
2
1. Srpska mlada je tek u 20. veku tradicionalnu svečanu nošnju zamenila belom venčanicom koja je došla iz Britanije Serbian brides replaced traditional costumes with white wedding dresses in the early 20 th century which they came from Britain
2. Mlada u Pirotu, 1935.
Bride from Pirot, 1935
3. Mlada iz okoline Valjeva u novu kuću ulazi sa darovima za duhove predaka A bride from the vicinity of Valjevo entres her new house with gifts for the spirits of ancestors 4. Ako bi mlada pre venčanja odbegla kod dragog, svadba bi se spremala u njegovoj kući. To se zvalo muška svadba If the bride flees to her lover before the wedding, preparations for the wedding have to be done at his house. It was called a male wedding
5. Mlada iz Beogradske posavine, 1929.
Bride from Beogradska
posavina, 1929
84 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator