LJUDI PEOPLE
ali jesu glavni glumci, upravnici i reditelji. Po osnivanju BDP-a 1947. odigrana je premijera predstave Povlače- nje . Tog dana je Tito došao, a posle ga tamo nisam viđao. Kako je JAT obnovio flotu Dr Dobrivoje Mandić, moj prijatelj, bio je tehnič- ki direktor JAT-a. Predstavnici Boinga su se, zahva- ljujući njemu, odobrovoljili da prodaju deo svoje ote JAT-u jer su ga upoznali kad se usavršavao kao inže- njer u Sijetlu. Postavilo se pitanje kako dočekati di- rektora Boinga , pa sam predložio Dobrivoju, dok smo pecali, da ga dovede u kafanu Kod Mije Alasa na Sa- vi. Tu je bio opušten ambijent sa prljavim ribarskim mrežama i ništa pod konac, ali svirao je orkestar sa- stavljen od univerzitetskih profesora i Roma. Bend se zvao Joksovci . Imali su neke malo izanđale mu- zičke instrumente, ali su bez greške svirali američku himnu. Delegaciju su prevezli autobusom do tog re- storana na reci. Joksovci su ih dočekali svirajući ame- ričku himnu, a direktor Boinga se rasplakao, toliko su ga dirnuli. Ubrzo je potpisan ugovor Boinga i JAT-a i eto, imam skromne zasluge za to. WHO IS VLASTA Vlastimir Velisavljević was born on 28 th July 1926 in Belgrade. He started acting in 1938 at the National Theatre on the Manjež stage. He was only 14 years old, and in his career to date he has realised about 350 roles in theatre, film and television. Ko je Vlasta Vlastimir Velisavljević rođen je 28. jula 1926. u Beogradu. Glu- mom je počeo da se bavi 1938. u Narodnom pozorištu na sceni Manježa. Imao je samo 12 godina, a u karijeri je do sada ostvario oko 350 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.
zanimljivog lika. Usput bi mu, šaleći se, dobacio nešto u stilu: „Smrskaću ti koske, slomiću te!“. Neki momci koje je time počastio nisu imali sluha za taj humor, pa je dolazilo do napetih scena. Nakon što smo probde- li kafansku noć, jednog jutra je šampionu u rvanju Zo- ran dobacio izazivačku rečenicu: „Posmatram te... Te- be, tebe!“. Šampion je došao do našeg plehanog stola i isprsio se tako da su mu pukla dva dugmeta na snež- nobeloj košulji. Đuza je pokupio te dugmiće, a Zoran je brže-bolje odskočio od stola. Šampion mu je na to re- kao s vojvođanskim akcentom: „Pa diiii ćeš ti?!“, a Zo- ran mu je odgovorio: „Ne volim da me biju sedeći.“ Đu- za je brže-bolje vratio dugmiće šampionu. Najbolji prijatelji – novinari Jug Grizelj, bard novinarstva, bio mi je među naj- boljim prijateljima. Novinari iz mog društva su voleli da ih kritikujem, ali u to vreme to niko nikome nije uzimao za zlo kao danas. Među prijateljima mi je bio i urednik sportske rubrike Večernjih novosti . Mnogo noći smo proveli zajedno u kafanama. Sećam se da je jedne no- ći dobio zadatak da ode vozom u Ljubljanu i da na po- vratku u vozu napiše reportažu o vaterpolo reprezenta- ciji Italije, koja je trebalo da igra meč u Beogradu. On je za kafanskim stolom do jutra napisao celu reportažu, a nije se makao. Začkoljica u priči je da je te noći štrajko- vala italijanska železnica, pa njihova reprezentacija nije ni ušla u voz. Reportaža je objavljena u Večernjim novo- stima, a glavni urednik mu ni reč nije rekao. Trema zbog Tita Titovim potpisom osnovana je glumačka akademija u Beogradu. U njegovo vreme glavne uloge nosili su sim- patizeri komunista, među kojima nisam bio. I pomirio sam se s tim. Glumio sam sporedne role. Tito je sedeo u poslednjim redovima publike. U JDP-u je gledao go- tovo sve komade. Ja nisam imao tremu tada na sceni,
Pepi, Olivera i Vlasta: Drugari sa klase u Boljem životu / Pepi, Olivera and Vlasta: Classmates in A Better Life
48 | Ljudi » People
Made with FlippingBook interactive PDF creator