Z a Petra Božovića kažu lju- di koji veruju da ga poznaju da je gabaritne ćudi i težak sagovornik za intervju. Ni- je lako nositi toliko osećanja, a ume- ti, kad treba, i da ih odglumiš – kao da ne glumiš. U ulogama i javnim nastupima ne improvizuje i ne šmira, nego oži- vi svaku reč i gest. I ne zna, ili ne bi da zna, da mu uspeva da nikoga ne ostavi ravnodušnim. On je vernik – hadžija i monah glume. Za Elevejt go- vori o svom životu, po kojem bi se mo- gao snimiti film ... PRVE SUZE ZBOG ULOGE U Kolašinu, gde sam odrastao, bi- le su dve biblioteke, mnoge sam knji- ge tamo pročitao. Kad sam sa 13 go- dina došao do knjiga Dostojevskog, nisam mogao da ih čitam, bile su mi prejake. Čitao sam ga posle, u Beo- gradu. U pozorištu u Kolašinu prvi put sam zaigrao u komadu Kameno srce , ta uloga me je mnogo potresa- la dok sam je spremao. Profesori ko- ji su me spremali za rolu brinuli su se šta mi je, a ja bih ih slagao da mi je upalo nešto u oko i da zato plačem.
IMALI SMO SVE, PA SVE IZGUBILI
Rođen sam u porodičnoj kući u Zemunu 1946. Imali smo sve, a za- tim smo sve izgubili u Drugom svet- skom ratu. Moj otac je bio zarobljen u nemačkom logoru, a posle je robi- jao dvaput na Golom otoku za vreme Staljina. Mlađi brat i ja smo završili u domu za siročad, jer je majka premi- nula od tuberkuloze. Sećam je se kako jektičava, načeta bolešću, leži u kreve- tu. S druge strane, ujak mi je bio Velj- ko Vlahović, čuveni ratni heroj. Ka- kav je to splet okolnosti bio, kao za film... Majka je imala osmoricu braće. Kad su na Sremskom frontu pronaš- li stradalog jednog brata, onesvesti- la se i pala trudna sa mnom u stoma- ku. Zato tvrdim da sam lud, da šalom izvrnem surovu stvarnost.
filozofu Emanuelu Kantu. A zašto ne pominju pamet Marka Miljanova, da se zna šta je junaštvo i čojstvo? Kad sam postao glumac, Vida mi je šalji- vo dobacivala – junac. Imala je peto- ricu braće, nikad se nije udavala, bri- nula je o deci svoje braće. VLASNIK ČETIRI INDEKSA Prvo sam po godinu dana studi- rao te nauke. Stric je želeo da budem profesionalni vojnik, a otac je bio pre- dratni pravnik, ja nisam želeo nijedno od ta dva. U amfiteatru Pravnog bilo je previše ljudi za moj ukus, odustao sam od tih studija brzo. Kad sam ocu doneo indekse Filološkog fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti, na ovaj drugi indeks je pogledao s pre- zirom. Prvi put kad su mu ljudi re- kli da su mu videli sina kako glumi na velikom ekranu, zauvek je prome- nio svoj stav i bio ponosan na mene. Stigao sam do apsolventskog sta- ža na studijama italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu pre nego sam upisao stu-
ŽIVOTNA PRAVILA MOJE TETKA VIDE
Odgajila me je kad sam ostao bez majke, a otac bio zatvorenik. Naučila me je životna pravila: nikad ne laži, ne kradi i ne špijaj! Vidino vaspitanje me je mnogo koštalo u životu. To je kao kategorički imperativ koji pripisuju
100 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator